"Televizija mi je izlečila mucanje": Mili Čolić, voditelj emisije "Estradanje" iskreno o govornoj mani i privatnom životu

Poznato lice Informer televizije o odrastanju i trenucima ispred kamera

Voditelj emisije "Estradanje" na Informer TV govorio je o svom poslovnom, ali i privatnom životu, te otkrio da je govornu manu koju je kao dečak dobio godinama kasnije izlečio pred kamerama.

Foto: Dejan Milićević

 

Ne krijete da zamuckujete, ali to nestaje kada uđete u studio i vodite emisiju. Kako je to moguće?
- Ne zamuckujem, već mucam. Ne krijem to, jer je moja najveća pobeda to što uprkos toj mani radim na televiziji. Veoma se dobro osećam ispred kamere, egzibicionista sam i kada vidim crveno svetlo poludim od sreće, što koncentraciju dovodi do maksimuma.
Kako ste dobili nadimak "estradni filozof"?
- Kada je pre dve godine pročitala jednu moju kolumnu, velika ženska zvezda je objavila to na svom Instagramu i napisala da sam "estradni filozof". Meni se to dopalo i počeo sam da koristim u svojim predstavljanjima, a tako se potpisujem i u svojoj emisiji "ESTRADAnje".
Na društvenim mrežama vas često napadaju, a vi sve to objavljujete. Da li je moguće da vas baš nijedan komentar nije pogodio?
- Osoba koja na društvenim mrežama nema ime, prezime i svoju fotografiju, a uz to nema ni moj broj telefona, ne bi trebalo da ima bilo kakav problem sa mnom. Onima koji ipak imaju, kratko napišem: "Hvala što pratite", iako oni ne shvataju da mi samo čine uslugu.

Zašto ste se odlučili za estradu? Razumete li se u sport, politiku...?
- U novinarstvu ne postoji lepši i teži žanr od zabave. Biti duhovit, inovativan, originalan i zabavan je rudarski posao. Fasciniran sam domaćom industrijom zabave i tvrdim da sve može da propadne, a da zabava u medijima nikada neće. Što se tiče sporta, znam da razlikujem sportove, lopte koje se koriste u određenoj igri i znam sve sportiste i sportistkinje koji se na bilo koji način kače sa šou-biznisom. Po mom mišljenju, samo su takvi uspešni i bitni. Isti stav imam i prema politici. Razumem se u sve političare i političke odluke koje imaju estradni karakter na bilo koji način. Kako ste počeli da se bavite novinarstvom?
- Prvi tekst sam objavio kao student druge godine Fakulteta političkih nauka 2003. godine. Bilo je to u tada vrlo popularnom i važnom mesečniku "Status", koji je uređivao Slaviša Lekić.

Foto: Miloš Rafailović

 

Vaša pokojna majka je skupljala sve vaše kolumne i čuvala ih, a to ste saznali tek pošto vas je napustila. Kako ste se osećali u tim trenucima?
- Moja mama nije preterano volela mene u poslu kojim se bavim. Neposredno posle njene smrti pronašao sam fasciklu sa svim svojim do tada napisanim kolumnama. Tada sam zapravo osetio koliko me je podržavala i bila ponosna na mene, iako je najčešće kritikovala način na koji pišem o poznatima.
Koga biste voleli da ugostite u "Estradanju", a još uvek niste?
- Spisak je poduži, ali priželjkujem Lepu Brenu, Oliveru Katarinu, Zvonka Bogdana, Zdravka Čolića, Milicu Pavlović, Aleksandru Prijović, Aleksandra Radulovića Futu... Uvek bih radio sa Jelenom Karleušom!
Koji gost vam je bio najinspirativniji, a koji najteži?
- Najteži mi je bio pop pevač Željko Vasić. Medijski vrlo dosadan tip, reči sam mu izvlačio kleštima, znojio se i proklinjao dan kada sam ga zvao. Najinspirativniji će tek doći.
Da li se družite sa nekim sa estrade?
- Moja jedina prijateljica sa estrade i najbolja pevačica među mojim prijateljima je Ana Bekuta.

Foto: Miša Obradović