"Poplavela sam, nisam davala znake života!" Cakana na ivici suza o velikoj traumi koju je preživela: "Pokušavali su da me reanimiraju..."

Dragica Radosavljević Cakana progovorila je o velikoj traumi iz detinjstva, kada je majka bez znakova života na rukama nosila do bolnice.

Pevačica Dragica Radosavljević Cakana odrasla je sa roditeljima i sestrama na Kosovu i Metohiji. Otac joj je bio šumar, često odsutan, a mama domaćica, vrlo posvećena porodici. O svom detinjstvu pevačica kaže da je bilo sromno ali ispunjeno radošću. Prisećajući se svog odrastanja na Kosovu i Metohiji u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" Cakana je govorila i o prvoj velikoj traumi. Cakana je imala samo dve godine, kada je majka na rukama odnela do bolnice u Kosovskoj Mitrovici, jer je dobila veoma visoku temperaturu i nije davala znake života.

- Tata uopšte nije hteo o tome da priča, njega je to strašno pogodilo i on je samo jednom, možda nešto kratko meni ispričao dok sam ja još u srednju školu išla, rekao je da on o tome ne voli da priča da je to njega veoma pogodilo i da je njemu srce u stvari oslabilo. To je samo govorio: "Nemoj da me nerviraš i onako mi je od tebe srce oslabilo". Jako malo je o tome pričao znam samo da je postojala neka žena koju su oni izvali Šumarka, a koja je tako imala neko bilje nije to nikakva vradžbina, ona je imala te neke trave kojima je lečila ljude iz sela, nije se to tako išlo kod lekara - kaže Cakana.

Foto: ATAIMIGES

Majka joj je detalje ispričala tek kasnije, kada je već ona sama imala unučiće.

- Ja sam jednostavno tu pored te visoke temperature pala verovatno u komu ili otkud ja znam, jednostavno sam ja prestala da dajem bilo kakve znake i onda je ona, naravno uplašena, tada nije bilo nikakvih telefona i nikakvih načina da se dođe do tate pa sve i da je bilo, mislim mobilnih nije bilo, ona je mene uhvatila, dohvatila zapravo, i tako me nosila tih 12 kilometara do bolnice u Mitrovici. Sada ja ne mogu da se setim da li je to 12 ili malo više ali nek bude da je 12, ona me nekako odnela, valjda je žurila, zamislite petnaestak kilometara nositi, pa koliko god da sam bila, teško je nositi i torbu, a ne dete - ispričala je pevačica, pa nastavila:

- Njoj su tamo rekli da oni ne mogu ništa, mama, kaže da sam ja potpuno bila poplavela i skroz više ništa, to ne može ništa, oni su pokušavali valjda da me reanimiraju, da tako kažem, međutim ništa, rekli su joj: "Gospođo, nosite dete kući pa šta da vam kažem" i onda je ona nazad tako plačući išla... Ona je mene tako nosila do nekog mesta gde je bilo neko drvo pre Joševika, tako se zove mesto između, Košutovo. U tom mestu postoji jedno drvo i ispod tog drveta, u Košutovu, ona je sela i spustila me tad, prvi put, i rekla je šta god mi bude nek mi Bog pomogne, i spustila me dole. I kako se valjda i ona naslonila na to drvo, ja sam počela da plačem... Kad je ona videla da sam ja tako počela da plačem i da se već pokrećem rukama ona je mene zgrabila, ona kaže da ona misli da je ona doletela kući sa mnom - ispričala je Cakana jedva zadržavajući suze.