"Osuđen sam poput teroriste!" Boki 13 se rasplakao i sa knedlom u grlu govorio o svom hapšenju: "Dvadesetak minuta me je delilo od sigurne smrti"

Boki 13 je ogolio dušu i iskreno govorio o haopšenju, vremenu provedenom u zatvoru, ali i borbi za život.

Šoumen Bojan Jovanovski, poznatiji kao Boki 13, krajem prošle godine izašao je iz zatvora u kojem je proveo četiri i po godine zbog optužbe da je svoju nevladinu organizaciju navodno koristio za prevaru i pranje novca. Bojanu je tokom boravka u zatvoru dijagnostifikovana crevna metaplazija zbog čega je više puta bio operisan, a na kraju je pušten na kućno lečenje.

Boki 13 je sada u emisiji "Premijera - Vikend Specijal", govorio o svom hapšenju, ali i boraku u zatvoru. 

Foto: TV Pink printscreen

Koliko ti je teško sve ovo što se dešava, dok gledaš kako je njima?

- Nisam se nadao da ću završiti u zatvoru zbog dela koje nije dokazano da sam počinio, za delo koje nisam počinio. Osuđen sam poput nekog teroriste. To je gorka tema, izaziva razna osećanja. Od najvećeg besa, do najveće tuge. Najavio sam dokumantarac o mom životu. Saznaće se mnoge stvarti o mom životu. Istina je sasvim drugačija od onog kako se predstavilo.

Kako si se osećao na dan kad si uhapšen?

- Osećao sa se loše, naravno. Veliki šok je to bio, to je trauma koju ću nositi do kraja života. Osećao sam da mi se sprema nešto loše, mesecima pre toga.

Da li si bio uplašen za svoju bezbednost?

- Nekoliko puta je moj život bio doveden u pitanje, nije to jedini put. Imao sam i hitnu operaciju, dvadesetak minuta me je delilo od sigurne smrti. Te 2020. da nije bilo brze reakcije hirurga, danas ne bih bio živ. Svašta sam doživeo. 

Kako su protekli prvi dani u pritvoru?

- Bilo je jezivo. Napolju je bilo toplo vreme, a kroz moje telo je prolazila jeza. Od stresa nisam mogao da dođem sebi. U zatvoru sam upoznao prijatelje. Tamo imam prijatelje i dan danas. Smenjivale su se emocije u meni. 

Šta ti je bilo najteže u zatvoru?

- Nemaš slobodu, jedostavno. Ne možeš da vidiš drage ljude. Majku, oca, nekoliko dragih ljudi. Uskoro će Srbija saznati ko je osoba koja me je moralno, materijalno i emotivno uništila. Osoba je iz Beograda. On me je pokrao, tad sam video šta znači ljudsko dno. Šta mi je ukrao, kako je sve izgledalo, saznaće cela Srbija. Montruozno je ono što sam ja doživeo.

Nekoliko puta ti je život visio o koncu, imao si i operaciju želuca. Kako je to izgledalo?

- Jezivo, veoma jezivo. Meni se zdravstveno stanje pogoršalo u zatvoru, nisam imao uslova ni da se lečim, kao što bi trebalo. To ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju, eventualno onima koji su kumovali tome da ja budem iza rešetaka, kako bi spasili svoje političko du*e. Bilo mi je teško, razmišljao sam samo kako da spasim živu glavu, jer sam ja bio na ivici života zbog opšteg zdravstvenog stanja. Sada tražim pravo na lekove koji su mi neophodni. Nadam se da će se ovo zlo završiti i nadam se da ću ponovo biti slobodan u svakom smislu. Očekujem to, a kada će se to desiti, to ne znam. Idem dva puta na terapiju.

Foto: TV Pink printscreen

Kako se sada osećaš?

- Donekle sam srećan, koliko mogu da budem srećan posle svega. Trudim se da budem u dobroj kondiciji. Moje zdravstveno stanje nije takvo da ja mogu da budem savršeno, već mora da se održava i prati. Organ mi je izvađen, nije naivno.

Ko je od poznatih bio uz tebe, a ko te je razočarao?

- Njih 50% sam izignorisao, dok sam ostatku kulturno odgovorio. Lepa Lukić je svakodnevno zvala moje roditelje, to je žena koja se jednom rađa. Ona je bila prijatelj pre zatvora, za vreme zatvora i posle zatvora. Futa Radulović me je zvao, Laća je pre njegove smrti bio kod mene u bolnici. Dao sam obećanje da kad budem bio u mogućnosti i pravno osposobljen da putujem, ja ću prvo ići na njen grob. Zatvorski cimer mi je rekao kad je Marina umrla. Tad sam osetio veliku nemoć. Teško, jako teško mi je to palo.