Praznični intervju! Jasna Milenković Jami: Ne bih podnela da mi ćerka uđe u rijaliti (FOTO)

Jasna Milenković Jami važila je za jednu od najpopularnijih pevačica 90-tih, a specijalno za Informer sumirala je utiske iz prethodne godine, pričala o planovima u 2025. godini, ali progovorila i o sukobu sa Barbarom Bobak, kao i ćerki Lei.

Jami, kako biste opisali 2024. godinu?

- Opisala bih je kao dobru, ali bilo je i boljih. Nadam se da će sledeća biti bolja. 

Šta vam je ostavilo najveći utisak?

- To što je moja Lea diplomirala i postala diplomirani politikolog. To je bio moj i njen san i eto, ostvario se.

S kim ćete provesti Novu godinu?

- Sa mojim najbližima. Volim da je provedem porodično, da bude jedna divna atmosfera, biće neka kućna varijanta.

Kome ćete prvom čestitati?

- Nadam se da će to biti onaj koga najviše volim, a to je moja ćerka Lea.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Da li imate neke neostvarene želje i ciljeve?

- Naravno, uvek postoje ciljevi, želje i snovi. Ali što se tiče želja i čestitki, uvek se našalim i kažem: "Nek vam Nova godina bude slatka kao 'Čokolada', žestoka kao 'Šibica' i naravno, što više 'Onih stvari'". To nas je i održalo.

Da li trošite puno novca tokom praznične euforije?

- Ne, nema potrebe za tim zato što mislim da sve ono što voliš i sve ono što ti treba da to ne iziskuje nešto mnogo novca tako da, sve je u nekim granicama normale, jer ja jesam takva osoba. Sebi volim da napravim sve najlepše i najslađe, ali za to treba samo dobra mašta, sve može da se napravi sa normalnom sumom novca.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Mnogi kažu da ih, kada prođu praznici, uhvati post-praznična depresija. Da li je to slučaj i sa vama?

- Ne znam šta je depresija kao pojam i hvala Bogu nikada je nisam ni imala. Postoje i reči koje su meni nepoznate, a to su: "Mrzi me" i "Dosadno mi je". Od rođenja imam pozitivnu energiju i znam šta ću sa sobom. Depresija mi je luksuz. Možda upadaš u depresiju kada si malo zaludan, ja stvarno za to nemam vremena. Dan mi je uvek kratak, 24 sata mi je malo, fali mi još koji sat da bih stigla sve što hoću u toku dana.

Da li ste sujeverni? Mnogi nose crveni donji veš za Novu godinu.

- Nisam sujeverna, ali sam vernik. To je ono što mene održava i to je ono što ja volim. Prosto, rasla sam sa tim. U mojoj porodici se mnogo gajio taj odnos prema veri. Pravoslavlje je nešto što je kod nas užasno važno otkad znam za sebe. U to verujem i to sam prenela i na svoju ćerku.  

Pred nama nije samo Nova godina već i Badnje veče i Božić. Kako izgledaju ovi praznici u vašem domu?

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Najlepše. Baš vodim računa o tome, to sam prenela i na moju ćerku. Nova godina mi je, recimo, okej, ali ne dajem joj mnogo značaja. Mnogo su mi važniji Božić i Srpska Nova godina koja je meni u stvari prava Nova godina. Mnogo više polažem na tradicionalni način slavlja kada su ti datumi u pitanju i stvarno uživam u tome. 

Da li Božić dočekujete u crkvi ili kod kuće?

- Kombinovano. Ali, u kući mi je jako bitno kako će izgledati Badnje veče, to mora sve da bude kako treba i jedva čekam taj datum. Radujem se.

Poštujete li sve običaje? Da li uspevate da izdržite ceo post?

- Sve. Apsolutno sve. Ali, kažem, to treba da se neguje. Moraš da rasteš sa tim i to je najbitnije. Apelovala bih na sve ljude koji su pravoslavne vere i koji žive u Srbiji da treba da neguju veru, jer ako se odrekneš vere, odrekao si se i sebe i svog identiteta, a da bi nastavio dalje moraš da znaš i ko si i odakle si. Meni je to jako bitno i hvala Bogu da sam rasla u takvoj porodici i da će to da se nastavi i kada je u pitanju moja ćerka i sutra njena deca. To mora da se neguje. Mi smo takav narod, nismo od juče, ali treba da znamo i treba da negujemo te tradicionalne vrednosti koje su jako bitne. To okuplja porodicu i daje veru i nadu u bolje sutra. Odatle crpiš i bolju energiju i ljubav između ljudi koji su tvoja porodica. 

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Šta najviše volite od svih običaja koji prate Božić?

- Sve volim. Od uređivanja doma, svih tradicionalnih stvari... To je možda mnogo više zastupljeno u unutrašnjosti. Nekada im i zavidim na tome što im je lakše da sve to spreme nego nama koji živimo u stanovima u Beogradu. Pokušavamo da izimitiramo pravi način slavlja. Stvarno sam ljubomorna kada vidim kako oni to mogu rade, a kako mi.

Koje su vaše najlepše uspomene iz detinjstva kada su u pitanju Badnje veče i Božić?

- Bitni su mi Badnje veće i Božić, ali i slave. Moja porodica je baš brojna, kada se skupe članovi najuže porodice ima nas oko 40. Bilo je puno pravih porodičnih okupljanja i sa tim sam rasla. Ne bih volela da se to izgubi i da nove generacije to zanemare, jer to mora da se održava, to je ono što je najlepše kod nas. Te tradicije moraju da se nastavljaju. jer ta ljubav koja se širi i postoji u porodici je nešto što je najbitnije. Nadam se da će i moja Lea kada bude imala svoju porodicu da nastavi tu tradiciju. 

Šta se nalazi na vašoj Božićnoj trpezi?

- Sve spremam. Svega mora da bude. To je ono u čemu uživam. Moram da se pohvalim, kada je kuhinja u pitanju, ja tu imam maksimalnu dominaciju. Kao uveče kad radim. Kada je u pitanju noćni život, kažu da je Jami alfa i omega najbolje atmosfere i najboljeg provoda. Ista takva sam i u kući. Kad god je neko slavlje ja moram da izdominiram, jer uživam u tome. Tako da, svega mora da bude i mora da bude vrhunski. Da ne poverujete, ali kada su u pitanju naša tradicionalna jela u pitanju, tu sam neprikosnovena. Jako sam ponosna na to, tu se malo i dokazujem, ne nekome drugom nego sebi.

Mnogi pevači koji su imali impresivne karijere iza sebe ulazili su u rijaliti. Da li biste vi to uradili?

- Nikad. Da, ali da pevam, kao što i dolazim da ih uveselim, ali ne bih pristala na to, jer nisam takva osoba. Ponekad, kad sedim sa nekim rijaliti igračima sa kojima sam i privatno u kontaktu, kažem im: "Ljudi, ja se vama divim". Potpisati ulazak u zatvoren prostor, sa 50 - 60 nepoznatih ljudi, biti potpuno odsečen od sveta, odsečen od svih svojih voljenih... Ja nisam taj lik i to nikada ne bih mogla, to bi bilo strašno za mene. Nisam za to. Ali, pozdravljam one koji jesu, svaka čast.

Foto: ATAimages

Da li bi Lea ušla u rijaliti?

- Nikada. Prvo, ja to ne bih podnela. Ljudi sude, a najlakše je suditi kada nisi u toj koži. Mi smo jednostavno takvi. Stalno gledamo da nekoga kritikujemo, stalno morališemo. Kada je rijaliti u pitanju, zašto ona ne bi ušla? Ona je dete 21. veka. Kažu: "Rijaliti kvari decu" , ali ne, rijaliti ne kvari decu. Ona je upućena i zna šta je rijaliti, ponekad pored mene isprati neku priču, ali ima svoj stav, ima svoje mišljenje i nikada u životu nijedan rijaliti nije uticao na nju, niti društvene mreže i internet. Zašto? Zato što sam se ja kao majka bavila njom i naravno, odmalena sam joj postavila neke stvari na svoje mesto. Ona nije povodljiva. Niko nije mogao da je zavede na ovu ili na onu stranu. Devojka je izgrađena kao ličnost, ja sam mnogo radila na tome. Ima svoj stav i šta god da joj pustiš ne može da promeni sebe i svoju ličnost ma šta da je, jer neko je radio na tome, a taj neko sam ja. Tako da, što se tih stvari tiče, potpuno sam bezbrižna i sigurna.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Poznati ste po tome što imate pesme sa provokativnim tekstovima. Kada bi se sada pojavila jedna pesma sa takvim tekstom, da li biste je snimili danas, u ovim godinama?

- Evo, upravo je snimam. Ne vredi, ne mogu da pobegnem od toga - rekla je Jami kroz smeh i nastavila:

- Kada gostujem negde ljudi ne shvataju da meni godine idu. I dalje me vide kao Jami devedesetih. Uopšte ne prihvataju da nemam više te godine. Kao da sam se zamrzla, pa očekuju od mene i "Čokolade" i "Šibice" i "One stvari" i "Da si moj, da nisi njen i oženjen". Ne mogu da pobegnem od sebe. Kada bih snimila nešto preozbiljno, niko me ozbiljno ne bi shvatio i niko ne bi ni slušao tu pesmu. Ne bi me ni prihvatili takvu, jer sam ja ona Jami koja zauvek peva te pesme i koliko god da imam godina, jednostavno, to je to. Ne želim da bežim od sebe, a valjda je i moj duh takav da prenosim dobru energiju i da mi veruju jedino kada pevam takve pesme - rekla je ona i dodala:

Kada bih pevala neku tešku pesmu u kojoj bi ljude pokušala da ubedim da mi je teško u životu, da je sve izgubljeno, niko mi ne bi verovao. Ne bih ni ja verovala. Tako da, ne bih ni mogla da snimim tu pesmu. Nisam taj lik. Sebe sam izgradila, tako se predstavila, tako su me ukapirali i neću da bežim od sebe - rekla je ona, pa dodala:

- Jedva čekam ovu novu pesmu da se privede kraju tekst, da je snimim, tako da će uskoro biti ludilo. 

Rekli ste da su vaše pesme autobiografske. Da li je i ta pesma autobiografska?

- Jeste. Ima dosta mene u njima. One koje su najviše autobiografske su "Šta tražiš ti u srcu mom" ili "Eh da si moj, da nisi njen i oženjen" i pesma "one stvari". Ova nova ima dosta tih momenata iz mog života. Uglavnom za mene tekstove pišu ljudi koji me privatno poznaju, pa tu i nalaze inspiraciju za nove pesme i uopšte za sve pesme koje sam snimila. 

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Kritikovali ste mlade izvođače, konkretno Barbaru Bobak, zato što su snimili obrade vaših pesama bez vašeg pitanja. A da li biste prodali neku pesmu?

- Ja nikoga konkretno nisam prozvala, to su novinari uradili. Ne postoji jedna osoba koja je to uradila, već njih desetak. Nemam ništa protiv toga, ali, svojatati tuđu pesmu je ružno. Ja nikada to ne bih uradila. Drugo, ne mogu da cenim taj rad. Kad sam se pojavila i te kako sam se borila. Snimila sam tu pesmu "Čokolada" i našla sam svoje mesto sa ozbiljnim pevačima koji su imali ozbiljne karijere. Borila sam se za svoje mesto. Zamisli kad bih se sad pojavila i uzela 15 najvećih hitova svih mojih kolega, obradim ih i napravim koncert. I ja sam sada ozbiljno veliki pevač, ozbiljna faca, i mene kao svi poštuju. Ja to ne razumem. Meni je to katastrofa. Ti možeš da obradiš nečiju pesmu, ali ako bi je obradila i te kako bih se obratila tom nekom pevaču, pitala ga, konsultovala se sa njim i tako dalje. Ali svako treba da zna gde mu je mesto. Meni bi bilo smešno da ja obradim pesmu koja uopšte nije za mene. Našla bih sebe negde gde mi je mesto. Recimo, oduševila bih se kada bi moju pesmu prepevala Breskvica. Meni je to fenomenalno, jer devojka ima vokal koji može da iznese tu priču i meni bi to bilo preslatko. Ali nemoj da obrađuješ pesmu ako ta pesma nije za tebe. Kao kad bi Vera Matović obradila pesmu Van Goga. Hajde samo da se dogovorimo šta radimo. Ništa više rekla je ona, pa zaključila:

- Ne bih prodala autorska prava, ali kada bi neko hteo da obradi uvek bi mu izašla u susret. To je kolegijalno i lepo. Ali da ti radiš nešto iza leđa... To su ružne stvari. Ne samo za pesmu, nego inače. 

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Šta biste poželeli našim čitaocima u novoj godini?

- Poželela bih im da budu koliko-toliko srećni, da vole svoje najbliže i da se stvarno posvete toj ljubavi. Odatle se crpi energija za sve drugo. Odatle se dobija snaga za borbu, a život jeste borba, pogotovo kod nas gde se dešavaju vrlo turbulentne stvari i svaki dan je drugačiji od prethodnog. Znam da nikome nije lako i svi se borimo, ali samo treba da nađemo momente za najmilije. Kad dođe kraj godine shvatim da sam puno vremena posvetila ljudima koji su mi toliko nebitni u životu, a najmanje onima koje stvarno volim i koji su mi dragi. Kad treba da se vidim sa prijateljima kažem: "Hajde, videćemo se", pa "Čućemo se", a trošim vreme na ljude koji su mi stvarno nebitni. Istrošila sam se na gluposti. Nadam se da ću to u sledećoj godini ispraviti i da ću malo više vremena da provedem sa ljudima koje volim.

Ceo intervju možete pogledati u videu ispod.