LEGENDARNI KOŠARKAŠ OTVORIO DUŠU I PROGOVORIO O NAJTEŽEM PERIODU SVOG ŽIVOTA! Bolje da je moj sin mrtav nego dečko kog je ubio!

Bolje da je moj sin Zvezdan mrtav nego dečko kog je ubio, kaže Zoran Moka Slavnić u ispovesti za Hit.

Slavni košarkaški stručnjak rešio je da ogoli dušu i progovori o najbolnijem trenutku u životu, koji ni posle 25 godina ne može da zaboravi.

Njegov sin jedinac je u martu 1998. u klubu "Četiri sobe" upucao Olivera Jovanovića, koji je preminuo posle 12 dana. Navodni motiv obračuna bila je svađa oko pokojne pevačice Ksenije Pajčin, Zvezdanove tadašnje devojke. Zbog toga je osuđen na devet i po godina zatvora.

Foto: E-Stock

- Zvezdan je sa 16 godina počeo da se zabavlja sa Ksenijom Pajčin. Bio sam srećan jer sam znao da se zaljubio, a i verovao sam da je bolje da ima devojku, jer onda neće praviti gluposti. Njihova veza je trajala dve-tri godine i onda se desilo to ubistvo... Ksenija nizašta nije kriva! Ona je te noći u klubu bila u društvu glumice Katarine Radivojević, ali svađa nije nastala zbog nje. To je nesrećan splet okolnosti! Moj sin je slučajno ubio tog dečka - kaže Moka i dodaje da je skupio snagu i pozvao majku pokojnog Olivera Jovanovića:

- Rekao sam joj: "Bilo bi mi lakše da je moj sin ubijen i mrtav nego vaš!" Žena me je izvređala i razumem je... Tada je Zvezdanov život krenuo nizbrdo, a on je završio u zatvoru. Sećam se, svaki put kada bih mu otišao u posetu, mi smo se posvađali. Ipak, spuštao sam loptu jer je bio na robiji i pokušavao sam da ga razumem.

Teško detinjstvo

I pre nego što je propatio zbog svega što mu je sin priredio, slavni sportista nije imao lak život. Rođen je u Beogradu na Dorćolu, u siromašnoj radničkoj porodici.
- Majka Katarina je bila domaćica, a otac Milivoje šofer. Živeli smo u Ulici cara Lazara 11 i to je mnogima bilo čudno, jer su radničke porodice uvek na periferiji grada, a ne u centru. Imali smo jednu sobu, a toalet je bio napolju. Bili smo baš siromašni. Doduše, dok je tata bio šofer u ambasadi, imali smo novca, ali nakon toga je prešao u drugu firmu i tada nije bilo para.
Moka se prisetio i kakve je sve probleme pravio roditeljima.

- Voleo sam da se igram kod Saborne crkve, čak sam imao svoj teren za klikere, koji je bio obeležen i njega niko nije smeo da dira. Imao sam deset godina, a družio sam se s momcima od 15, koji su već bili mangupi. Uz njih sam postao glavna faca u kraju. Krao sam šećer! U blizini moje kuće bila je fabrika, a šećer je bio u džakovima od debelog papira. Pošto sam mnogo voleo da jedem slatko, uspeo sam da probušim džak i ukradem ga. Kad je mama saznala za to, prebila me! Posle toga nikad ništa nisam ukrao.

Roditeljima je obećao da će završiti osnovnu i srednju školu i u tome je uspeo.

- Išao sam u školu "Braća Ribar" i imao dobre ocene sve do sedmog razreda. Tada sam pao na popravni iz matematike. Da bih popravio ocenu, išao sam na privatne časove kod brata mog pokojnog trenera Zdravka Kubata, kog nikad neću zaboraviti. On je napravio od mene igrača, ali i čoveka. Da se vratim na temu, dobro sam zagrejao stolicu preko leta, pa sam posle bio super do kraja osnovne, ali i u srednjoj. Obećao sam roditeljima da ću završiti srednju školu, i jesam. Išao sam u Saobraćajnu - kaže Slavnić i objašnjava kako je dobio čuveni nadimak Moka:

- Čim se završe časovi, odlazio sam da se tučem. Takav je bio kraj i to je bilo normalno! Zgrada do zgrade se potuče ili mi siromašni uličari, kako su nas zvali, sa bogatima. Često smo u tučama koristili motke. E, tako sam i dobio nadimak Moka. Pričao sam da sam dobio nadimak po moka-čokoladi ili moka-keksu, a istina je da je nastao po motki!

Košarka je život

Pre košarke, Slavnić je trenirao boks, odbojku, rukomet, fudbal, atletiku... Na kraju se odlučio za sport u kome je ostvario neverovatne rezultate. Za Crvenu zvezdu je počeo da igra 1963. godine, a član prvog tima postao je četiri godine kasnije. U Zvezdinom dresu je do 1977. godine odigrao 301 utakmicu i postigao 4.014 poena. Jedan je od retkih igrača koji ima zlatne medalje sa Olimpijskih igara, Svetskog i Evropskog prvenstva. Evropskim zlatom se okitio tri puta: 1973. u Barseloni, 1975. u Beogradu i 1977. u Liježu. Svetsko prvenstvo osvojio je u Manili 1978, a olimpijsko zlato u Moskvi 1980.

- Nisam znao kojim sportom ću se profesionalno baviti jer sam bio uspešan u svakom. U meni je proradio inat i zato sam odlučio da krenem tamo gde je najteže, a to je košarka, jer je igraju visoki ljudi. Toliko sam je zavoleo da bih dao život za taj sport. Period u kom sam igrao u Crvenoj zvezdi je najlepši u mojoj karijeri. Ceo svet je bio moj! Lako sam se probio do prvog tima, a onda sam uspeo sve da uverim da "mali ispljuvak", kako su me zvali, zaista vredi. Uvek sam bio najmanji u timu, a najbolji! Takav je i moj sin Zvezdan, ali se on rodio sa srčanom manom i to ga je sprečilo da postane profesionalni sportista.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Moka je ponosan i na to što je delio teren s velikim legendama.

- Igrao sam sa Draženom Dalipagićem, Draganom Kićanovićem, Krešimirom Ćosićem, Mirzom Delibašićem, Ratkom Radovanovićem... Mi smo bili poslednja reprezentacija sa romantičnim snovima i ubilačkim namerama! Pare nam nikad nisu bile važne, mnogo ugovora sam propustio jer sam se ložio na sirotinjske klubove.

Priznaje da su mu najteže utakmice s Crvenom zvezdom bile u hrvatskom gradu Zadru!

- Tamo je umelo da bude opasno. Vikali su mi da sam "srpska svinja"! Suprotstavio sam im se tako što sam pobeđivao! Te pobede se pamte ceo život. Idol mi je bio hrvatski košarkaš Josip Đerđa. Bio je atomska bomba, a ja petarda! Imao sam sreću da sam uvek igrao sa jakim ljudima i zbog toga kažem da sam se rodio u pravo vreme. Bio sam opijen sportom, rezultatima...

Bio švaler

Pored obaveza u basketu, Moka je nalazio vremena i za ljubav.

- Kroz sport mnogo brže sazrevaš i znaš šta hoćeš. Zato me nije bilo sramota da priđem bilo kojoj devojci! Bio sam vrlo zaljubljive prirode, a prvi seks sam imao sa 17 godina, i to sa starijom devojkom. Moj prijatelj i saigrač Dragan Kapičić dobijao je po 50-100 pisama dnevno od devojaka. U njima su mu slale svoje fotografije! Davao mi je da ih čitam. Gledao sam slike i birao one koje mi se sviđaju, pa im, praveći se da sam Dragan, zakazivao sastanke. Kad bi me videle, zbunile bi se. Nekima curama nije smetalo što bih se ja pojavio umesto Kapičića. Dešavalo mi se i da, dok igram utakmicu, primetim neku devojku u publici, pa joj kažem da me sačeka dok završim.

Foto: E-Stock

I prvu suprugu Slavicu upoznao je na utakmici.

- Bio sam u vezi s njenom drugaricom. Došle su zajedno da gledaju košarku, a ja sam u sebi rekao: "Jao, nije trebalo da dovedeš ovu." Smuvao sam je i bili smo zajedno 19 godina.
Najveću sreću doživeo je kada mu se rodio sin Zvezdan.

Foto: PrintScreen/Zadruga Official

- Oduvek sam želeo sina! Dobio sam ga dok sam bio na Olimpijskim igrama. Voleo sam Crvenu zvezdu i zato sam mu dao ime Zvezdan. Da sam imao ćerku, zvala bi se Zvezdana! Kada su mi javili da se rodio, popio sam dve litre ruskog šampanjca. Glava mi je bila teška kao cement, jer nikad pre toga nisam pio. Zvezdan me je obožavao, vodio sam ga svuda sa mnom. Raznih tu ima anegdota! Sećam se, kad je imao tri godine, bili smo na moru u Splitu i učio sam ga da pliva. Stavio sam mu šlauf i bacio ga sa obale u vodu. Propao je kroz šlauf i navukao strah od vode, ali i mene. Bežao je kao lud! Pošto sam igrao košarku u inostranstvu, prvi razred je završio u Italiji, a šesti u Španiji. Zato perfektno zna sve jezike! Bio je najbolji đak u razredu i nikad nisam imao problema s njim dok je bio mali.

Za to što mu se sin okrenuo ulici i kriminalu, isključivo krivi sebe!

- Kad je imao 14 godina, razveo sam se, a on je ostao da živi s majkom. To mi je najveća greška u životu! Znao sam da neće moći da izađe na kraj s njim. Kajem se što ga nisam uzeo kod sebe, jer sam bio svestan da nisam napravio naučnika, već mangupa, koji mora da se izvede na pravi put. Trudio sam se nekako da ga ukrotim. Upisao sam ga u Petu gimnaziju i svaki dan vozio u školu, a zatim i posle škole kući. Ustajao sam rano zbog njega, pravio mu sendviče, plaćao privatne časove... Izdržao je taj tempo nekoliko meseci, a onda mi je rekao da neće više da ide u školu jer ga ne zanima.

Stiglo ga kajanje

Osvrćući se na bolnu prošlost, Slavnić žali što nije uspeo da sina skloni iz sveta kriminala, iako je pokušavao.

Foto: TV Pink Prntscreen

- Krivo mi je što Zvezdan i ja nismo imali dobar odnos. Nije mi se dopadao put kojim je krenuo i to sam mu otvoreno zamerao. Pokušavao sam da mu pomognem, ali nije hteo da me sluša. Bio je odličan u sportu, to je nasledio na mene. Međutim, nije ga zanimalo čak ni da bude trener.
Bez obzira na sve to, podržao je Zvezdana da uđe u "Zadrugu 6".
- Razgovarali smo o tome, objasnio sam šta ga čeka unutra, ali to je bila njegova želja. Podržao sam ga, jer je to jedini način da legalno zaradi novac. Oduševljen sam njegovim ponašanjem, a to što pravi gluposti ne zameram. Da nije ušao u emotivnu vezu, mislim da bi bio pobednik. Ma, šta god uradio, biću ponosan na njega, jer je moj sin.

Čuveni plejmejker tvrdi da ne žali što nema više dece!

- Na sreću, moja druga žena Jelena nije insistirala na deci. Ni ja ih nisam želeo, jer sam se plašio da opet ne napravim kriminalca - priča stariji Slavnić, koji je strepeo i da mu sin ne smuva suprugu:
- Kad je Zvezdan prvi put video Jelenu, zamalo nije pao u nesvest. Žena je prezgodna! Zato sam se i plašio da mi se sin ne zaljubi u ženu. Između njih dvoje je razlika samo devet godina, a između mene i nje 18, pa je vrlo lako moglo da dođe do zaljubljivanja. To nije neprirodno. Sreća, ništa se nije desilo. Stalno sam pravio štosove kad odu sami u neku prostoriju. Govorio sam: "Ajde, zviždite i tapšite, da bih znao da se ne ljubite."

5 LEKSIKONSKIH PITANJA
Na koju poznatu ženu si se ložio?
- Bridžit Bardo! Ona je najlepša glumica.
A koja ti se danas sviđa?
- Neda Ukraden. Ona je diva!
Šta si u horoskopu?
- Škorpija. Tako su mi barem rekli.
Omiljeni film?
- Obožavam da gledam filmove... "Kum" mi je jedan od omiljenih. Takođe, volim one koji obrađuju teme bekstva iz zatvora.
Omiljeni srpski glumac?
- Ima ih mnogo talentovanih. Na primer, Miki Manojlović, Milan Marić, Miloš Biković...