"Sve smo probali, ali nema leka": Sin Mikice Bojanića pati od neizlečive bolesti!

Pevač i bivši rijaliti učesnik, Mikica Bojanić, ispričao je koliko mu teško pada da se nosi sa dijagnozom sina Marka.

Mikica Bojanić, mlađi sin Miloša Bojanića, nedavno je otvorio dušu, te je progovorio o porodičnim problemima. Naime, njegov sin Marko boluje od autizma, a kako je pevač i sam rekao, on se jako teško nosi sa tom dijagonzom.

- To je druga dimenzija, što bih ja rekao. Kada imate takav problem, morate da se posvetite detetu, ne 100 odsto, nego 300 posto, a pritom imate još dvoje dece kojima, naravno, takođe morate da se posvetite. Ljubav, pažnja, školovanje, sve ono što roditelj treba svojoj deci da pruži. I onda nemaš vremena za to, jer imaš dete koje ima autizam, a oni to sve posmatraju. Žena je taj stub, moram da priznam, ona mnogo više podnosi nego ja - započeo je Mikica, pa nastavio:

Foto: ATAIMAGES

- Zašto? Zato što sam ja na terenu, ja sam taj koji ide da radi, vuče, donosi... Mislim, zajedno, ali ona je mnogo više podnela. Što je negde i normalno... - objašnjavao je Bojanić.

Prema njegovim rečima, nema vrata na koja nisu pokucali, šta nisu probali, ali promene kod Marka u komunikaciji se ne vide.

- Često legnem i budim se sa tim problemom. To je, negde, moja sudbina, tako sam to prihvatio. Prva stvar koja je jako bitna za sve te ljude, a dosta sam se susretao i pričao s njima, jeste da čovek to prihvati onako kako jeste. Kada to prihvatite, život postaje mnogo lakši. Da prihvatite da je to tako i da tu nema, jednostavno, mislim... Poboljšanja ima, jer, kada uđem u tu temu, od jedan do deset. Imate decu s autizmom na različitim nivoima: dva, tri, pet, sedam, deset. I onda, nekom detetu odgovara neka terapija, pomogne mu, a nekoj deci ne. I, zamislite, mi kao roditelji čujemo da je nekom detetu neka terapija pomogla, i svi mi krenemo tamo. Zamisli, kad žena i ja sednemo i više nemamo ni suza za to, nego se pogledamo i kažemo: 'Mislim da više nigde nećemo otići', a šta smo sve probali, gde nismo išli, na koja vrata nismo pokucali - nabrajao je, pa dodao:

Foto: ATAIMAGES

- Ne treba nikada gubiti nadu, nismo od tih, ali jednostavno više nemamo ni snage ni volje, jer se čovek razočara. To su neke stvari... Ne daj Bože nikome. Da to neko doživi. Da znaš da nema leka za to i, šta sutra? Treba da pravim rođendan Milošu ili Anđelini, a onda dolazi i njegov rođendan, ali nema njegovih drugova. Oženiću sina, pa ću udavati ćerku, i negde se, jednostavno, raduješ, ali kad pogledaš u realnost, sve me to poklopi. Jako je teško i puno je odricanja, ali opet kažem, s verom u Boga i nekom ljubavlju se nadamo da će biti bolje nego što je danas.

Sa suprugom je za Markovo zdravlje išao na sve strane sveta; od Kanade, dobavljanja raznih matičnih ćelija, pa sve do Srbije... Došli su i do izvesnih japanskih suplemenata i, kako je Mikica iznova naglasio, ima dece kojima to pomogne, ali nije i njihovom dečaku.

Marko, inače, ide u školu, ima svog pratioca, zdravo se hrani, roditelji mu na sve moguće načine čine život lakšim i lepšim.

Foto: ATAIMAGES

- Pre pet, šest, sedam godina pita me Miloš: "Tata, zašto Marko ne priča?" I ja, onako, sa knedlom u grlu, ne znam šta da odgovorim, šta da kažem detetu. To su užasne stvari. Nešto što cepa i dušu i srce. Nerviramo se oko, ne znam, para, kola... Uhvatim sam sebe, nervozan sam jer mi nešto nije uspelo, neke te životne stvari koje svi imamo, a onda se okrenem i kažem: 'Hej, bre, treba da budeš srećan, zadovoljan s onim što imaš, da to ne zanemaruješ zbog nekih gluposti'. Deca su mnogo emotivnija nego mi, ali kako to objasniti deci? Što su stariji, to više vide. Prihvatili su, i to je negde moja porodica. Dosta smo pričali, kod nas u kući nema tajni - ispričao je Bojanić za Hype.