"Gledao je kako menja šaržere, odeća mu je bila natopljena krvlju": Majka ranjenog dečaka iznela jezivo sinovljevo svedočenje iz Ribnikara!

U Višem sudu u Beogradu danas je odloženo ročište u parničnom postupku protiv roditelja dečaka koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" ubio devet učenika i školskog čuvara. Postupak se vodi po tužbi roditelja maloletnog dečaka koji je tom prilikom ranjen.

Suđenje je odloženo jer se predmet još nalazi kod sudskog veštaka – neuropsihijatra koji procenjuje psihičko stanje ranjenog učenika.

Tužbu protiv Miljane i Vladimira Kecmanovića podneli su roditelji povređenog učenika kao njegovi zakonski zastupnici.

U ranijoj fazi postupka pred Višim sudom u Beogradu, svedočila je majka ranjenog dečaka. U svom emotivnom iskazu navela je da se njen sin još uvek psihički nije oporavio, te da i dalje doživljava teške emocionalne posledice.

– Moj sin je preživeo sva ta ubistva, streljanje u "Ribnikaru". Sve se desilo pred njegovim očima. Gledao je kako menja šaržere i ispaljuje desetine metaka. Slike pokolja će mu zauvek ostati u svesti, kao da je bio u ratu – ispričala je majka i dodala da ju je sin pozvao u 8.45 sati.

– On je bio u učionici do kraja i sve je video, ceo masakr. Sačekao je da ubica iskoči kroz prozor i tek tada je izašao. U hodniku je video tela svojih drugova. Gledala sam snimak – on hramlje, vraća se po mobilni telefon i pokušava da pomogne drugarima, ali nije znao šta da radi. On se toga ne seća. Bio je svestan da je ranjen, pozvao me je i rekao mi to – navela je u svedočenju.

Foto: Tanjug

 

Sin joj se borio za život

Kazala je da je primila više poziva o tome da je njen sin ranjen, ali da u prvi mah nije mogla da poveruje.

– Mislila sam da se ove stvari dešavaju samo na filmu, ali onda sam shvatila da se dogodila velika tragedija – rekla je.

Za celu porodicu, kako je naglasila, sve je bio ogroman šok. Njen sin je proveo tri noći u bolnici, ali proces oporavka i dalje traje.

– Kad su mi iz bolnice dali njegovu odeću, bila je natopljena krvlju. U bolnici dugo nisu znali da mi kažu šta se s njim dešava. Znala sam da je živ, ali nisam znala da li će preživeti. Moglo je sve da se promeni u roku od pet minuta – ispričala je i dodala:

– Ta neizvesnost me je ubijala. Rekli su mi da je upucan ispod kolena. Mnogo sam plakala taj dan... Sinu, dok nije izašao iz bolnice, nismo rekli koliko mu je drugara ubijeno.

Rane koje nikad neće zaceliti

Navela je da njen sin i dalje ima i fizičke i psihičke posledice.

– U strahu je od jakih zvukova, ne oseća se bezbedno. Plaši se da dečak ubica nije tamo gde jeste, da će ga pustiti, ili da će neko drugi učiniti slično. Naši životi više nikada neće biti bezbrižni, ostaćemo u strahu – rekla je majka.

Takođe je istakla da nikada nije upoznala roditelje dečaka koji je počinio masakr, iako joj je on uvek delovao pristojno.

– Samo ne mogu da shvatim da neko tako zapostavi svoje dete, da ne primeti probleme i promene. Ja sam svog sina slušala kako diše, posao roditelja je u tri smene! – zaključila je.