Iskasapljen i zapaljen svedok-saradnik na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića: Patolozi zanemeli kada su videli unakaženo telo

Svedok-saradnik na suđenju za ubistvo tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića i kum Dušana Spasojevića Šiptara, Zoran Vukojević Vuk, otet je, mučen, iskasapljen, a onda i zapaljen 3. juna 2006. godine,

Telo Zorana Vukojevića Vuka pronađeno je nedaleko od beogradskog aerodroma, a patolozi su rekli da je bilo toliko unakaženo da tako nešto dugo nisu videli. Inače, nađen je 50 metara dalje od mesta gde je ubijen i bačen u raku - izmasakriran je uspeo da otpuzi, ali je preminuo nakon nekog vremena. Za ubistvo Vukojevića pravosnažno je na 20 godina robije osuđen Aleksandar Simović.

Kako se tada pričalo, ubijeni Vukojević je navodno u svojoj kući čuvao milione Dušana Spasojevića Šiptara, kao i da je na njegovo ime Šiptar imao milionski račun u jednoj švajcarskoj banci. Sumnjalo se da je mučen upravo da bi rekao gde su milioni zakopani od otmica koje su počinili članovi ''zemunskog klana'', te se sumnjalo da su ga oni i ubili. U novembru iste godine, uhapšen je Simović, čiji su otisci nađeni na lisicama kojima je Vukojević bio vezan tokom mučenja.

U trenutku ubistva Zorana Vukojevića od članova "zemunskog klana" u bekstvu su bila braća Aleksandar i Miloš Simović, Milan Jurišić, Sretko Kalinić, Ninoslav Konstantinović i Vladimir Milisavljević Budala. 

Foto: Danica Ćuruvija

Jasna poruka

Nekoliko poruka poslato je načinom na koji je ubijen Zoran Vukojević.

Spaljivanje automobila, kojim je počinjena otmica, u garaži kod Arene, značilo je da je klan tu i da i dalje radi ono što je činio i pre "Sablje". Mučenje je bila poruka svim "izdajnicima" i svedocima saradnicima, da će svako biti mučen. A iskopana rupa je mnoge podsetila na slučaj Ivana Stambolića.

U junu 2006. suđenje za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i dalje je bilo u toku, a optužnica se oslanjala i na iskaze tri svedoka-saradnika: Ljubiše Buhe Čumeta, bivšeg šefa "surčinskog klana" i članova "zemunskog klana" Zorana Vukojevića i Miladina Suvajdžića, zvanog Đura Mutavi.

Ministar policije u to vreme Dragan Jočić i ministar pravde Zoran Stojković tvdili su da je problem što sud odugovlači sa procesom i da u suprotnom svedok ne bi bio ubijen.

Foto: Beta photo

Ko je bio Zoran Vukojević?

Zoran Vukojević je do 2000. godine bio profesionalni policajac i radio je u OUP Zemun. Iste godine počinje da radi kao šef Šiptarovog obezbeđenja u Šilerovoj ulici u Zemunu. Vukojević je policiji prvi iskaz dao u akciji "Sablja", nakon čega je postao svedok-saradnik i sve što je rekao policiji ponovio je na glavnom pretresu i u suočavanju sa optuženima.

On je na glavnom pretresu, koji je bio zatvoren za javnost, rekao da je grupa Dušana Spasojevića radila za Državnu bezbednost od 1998. godine i da su se s Radomirom Markovićem tada dogovorili da mogu da rade šta hoće i koga bi trebalo da ubiju po gradu.

- Koliko ja znam, oko 30 ubistava su izvršili oni po gradu i time su se javno hvalili - ispričao je u sudnici Vukojević.

On je svedočio o ulozi sada pokojnog Milorada Bracanovića, koji je na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije postavljen posle pobune Jedinice za specijalne operacije, a koji je odavao podatke. Vukojević je svedočio o tome da je JSO obezbeđivao Spasojevića, a da ih je on finansirao, ali i o tome da su Milorad Ulemek Legija i Dušan Spasojević odlučili da ubiju Zorana Đinđića. Zoran Vukojević bio je svedok koji je u svom iskazu govorio i o tome koji su političari i pripadnici vojne službe imali konakte sa "zemunskim klanom".

Na suđenju je ponovio ceo iskaz i pred optuženima i u suočavanju s njima. Pošto na glavnom pretresu advokati i članovi veća postavljaju pitanja, Vukojević je izneo i nove informacije u odgovorima na postavljena pitanja. Tako je na pretresu, sa kog je javnost bila isključena, rekao da su general Aco Tomić i šef BIA Rade Bulatović u Šilerovu dostavljali informacije o tome da se planira izručenje Legije Hagu. To je, uostalom, zvanično i bio razlog da JSO krene u pobunu 2001. godine.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Simović negirao ubistvo

Aleksandar Simović je negirao da je za vreme bekstva ubio Vukojevića, tvrdeći da je za to čuo iz medija. U stanu u kojem je uhapšen Simović pronađeni su revolver "Smit i Veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum 357 ", kojim je likvidiran Vukojević.

- Nisam ubio Vukojevića. Nek je prokleto sve što mi je drago ako sam nekog ubio. Ovde se veruje kvazi svedoku, davljeniku (Sretku Kaliniću), koji želi da sve povuče sa sobom, koji mrzi mene, mog brata (Miloša Simovića) i moju porodicu - rekao je na suđenju tada Aleksandar Simović.

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je 2014. godine presudu Specijalnog suda kojom je pripadnik "zemunskog klana" Aleksandar Simović osuđen na 20 godina zatvora zbog brutalnog ubistva svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Vuka.