"Darko Šarić ne zna ko ga je prisluškivao 16 godina!" Nebojša Jestrović: "Ko nas je proglasio državnom tajnom, a onda skinuo pečat tajnosti?!"

Darko Šarić (54), kome se ponovo sudi za "pranje" 22 miliona evra od kokaina, tvrdi da ne zna ko ga je prisluškivao 16 godina, čulo se na jučerašnjem suđenju optuženom Pljevaljku i njegovim saradnicima.

Darko Šarić je u Specijalni sud doveden iz zatvora u Sremskoj Mitrovici gde je 14. maja otišao na izdržavanje kazne od 14 godina zatvora zbog optužbi za šverc 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike.

Sudija Ivanković je više puta pitao Darka Šarića da li je njegov glas na prisluškivanim snimcima, a on je svaki put odgovorio potvrdno. Šarić je doveden u civilnoj odeći i bio je nasmejan.

Foto: Zoran Sinko

Šarićev kum, Nebojša Jestrović, ponovo je od sudije Vladana Ivankovića u Specijalnom sudu zatražio da se obelodani ko je doneo naredbu da se na transkripte razgovora u njihovom predmetu stavi pečat "državna tajna", kao i ko je doneo naredbu da se sa istih skine oznaka tajnosti. 

- Poštovani sudija, i nakon mog upornog višegodišnjeg insistiranja da nam pokažete ko je doneo naredbu da se na transkripte razgovora u našem predmetu stavi pečat "državna tajna", kao i ko je doneo naredbu o skidanju oznake molim Vas da nam pokažete te naredbe ukoliko iste zaista postoje. Obrazloženje tužioca da se pozivam na pogrešan zakon koji je u primeni od 01.01.2010. godine, a razgovori su vođeni tokom 2009. godine je šturo. Neka nam poštovani tužilac kaže na koji se zakon on poziva to jest onaj ko je donosio naredbe da li je nešto državna tajna i isti skidao te oznake tanosti. Možda to nije radila ista osoba. Molim Vas da otklonimo te dileme. Da li da se pozivamo na Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije iz 2007 godine ili na Zakon o policiji iz 2005. ili pak na Zakon o VBA i VOA iz 2009. godine - izjavio je Nebojša Jestrović u Specijalnom sudu.

Foto: D. Ćuruvija

Jestrović se, potom, osvrnuo na famoznu naredbu kojom su razgovori Darka Šarića i ostalih optuženih najpre proglašeni državnom tajnom, a onda je sa njih skinut veo tajnosti.  

- Poštovani sudija, mi ni posle 16 godina ne znamo ko je vršio naše prisluškivanje! Tim pre, po završetku tajnog nadzora, organ koji ga je sprovodio dostavlja istražnom sudiji snimke komunikacije, pisma i druge pošiljke i poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka nadzora, podatke o službenom licu koje je sprovodilo nadzor, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i raspoložive podatke o licima obuhvaćenim nadzorom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primene nadzora. Poštovani sudija, prema važećem ZKP svako ima pravo na pravično i fer suđenje u razumnom roku. Ja nikome ne mogu da objasnim zašto moje suđenje traje 16 godina i pored nalaza veštaka na koje ni mi ni tužilac Ivanić nismo imali primedbu, ali je ostalo nezasno zašto se onda tužilac protivio istom - naglasio je Jestrović.

Kako je naveo, njegovo insistiranje na pribavljanju naredbe o tajnom nadzoru komunikacija sa oznakom "državna tajna" je od suštinskog značaja za donošenje oduke o tome da li  se radi o nezakonitom dokazu ili o dokazu na kome se može temeljiti sudska presuda. 

Foto: D. Ćuruvija

-  Ovo iz razloga što sud ovu posebnu dokaznu radnju određuje obrazloženom naredbom kako to propisuje sadašnji član 167. ZKP-a i uz postojanje uslova iz člana 161. stav 1 i Zakonika o krivičnom postupku (ZKP-a). S tim u vezi ističem da sama naredba nije dokaz, već dokaz predstavljaju rezultati koji su ostvareni primenom te naredbe, a smislu člana 83. ZKP-a nezakonit je i onaj dokaz koji i po načinu pribavljanja nije u skladu sa ZKP. Sem toga sama naredba je po stanovištu pravne prakse isprava, a isprava u smislu člana 2. stav 1. tačka 26 ZKP-a je svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83 st. 1. i 2. 3KP). Krucijalni značaj pojma isprava je u tome što se svaka isprava može ispitivati i utvrđivati njena zakonitost i u formalnom i u materijalnom smislu, bez obzira da li se radi o privatnoj ili javnoj ispravi. Naredba je isprava, pa u smislu navoda iz prethodnog stava, njena zakonitost se isto tako može ispitivati, a sve u pravcu utvrđenja da li su dokazi koji iz nje proizilaze pribavljeni na zakonit način ili ne. Nedostavljanjem naredbe, kako to čini sud u ovom višedecenijskom postupku, sam sud prolongira vođenje postupka jer nije svestan značaja ovih okolnosti, a želim da mislim da to ne čine namerno - pozvao se Jestrović na tačke Zakonika o krivičnom postupku, ističući da mu je zbog svega toga uskraćeno pravo da bez spoznaje o donosiocu naredbe, razlozima donošenja, imenovamju organa i načinu sprovođenja nije u mogućnosti da oporava zakonitost pomenutog dokumenta.

Na kraju je pozvao sudsko veće da konačno reši pitanje državne tajne u predmetu Darka Šarić i ostalih optuženih.

- Zbog toga, sprovođenjem dokaza, sluašanjem telefonskih razgovora i čitanjem transkripta tih razgovora, na kojima se nalazi oznaka 2državna tajna" , a da prethodno nije utvrđeno da je tajnost skinuta od strane organa koji je tu tajnost "utvrdio",  sudsko veće ne samo da postupa nezakonito, već vrši krivično delo neovlašenog objavljivanja državne tajne - zaključio je Nebojša Jestrović, kojem je Darko Šarić bio kum na venčlanju.

O ovom zahtevu sud će odluku doneti na sledećem suđenju 26. juna.