Porodice žrtava Uroša Blažića: "Uživanju je kraj, igra tek počinje"

Uroš Blažić, pravosnažno je osuđen za maskr kod Mladenovca na maksimalnu kaznu zatvora, kao i njegov otac koji mu je omugućio oružje. Porodice ubijene dece, svesne su da veću kaznu nisu ni mogli da dobiju, nadaju se da će Blažićima služenje kazne dovoljno zagorčati život.

Saša Panić, kome je Uroš Blažić u Duboni, u školskom dvorištu ubio sina Milana i ćerku Kristinu kaže za Informer je rekao da mu je drago što su kazne potvrđen, jer se plašio da ih ne smanje kazne. 

- Ne mogu kao otac, kojem je taj monstrum streljao dvoje dece da kažem da sam zadovoljan, ali drago mi je da im ni te kazne koje su maksimalne nisu smanjene. Moje dece nema, ovime sam dobio bitku, ali ne i rat. Mojoj mrtvoj deci sam na grobu obećao da ću se boriti da njihove ubice budu kažnjene i živim za taj dan - rekao je Saša Panić, čijom j eupornošću nakon hapšenja Uroša Blažića uhapšen i njegov otac Radiša, inače bi se kako nam je rekao: "Verovatno branio sa slobode i ko zna da li bi bio osuđen". 

Više od dve godine trajalo je mučenje porodica nastradalih na sudu. Mučenje svako put kada bi ugledali onoga koji im je zauvek promenoo život, oteo iz srca ono najmililje. 

Panići su ostali bez svega za šta su se ceo život borili. Otuda je i jasna bol koju nesrećni otac oseća, a opet je imao dovoljno snage da dočeka i taj dan, da odgovorni za to što je ostao bez potomstva počnu da služe kaznu u zatvoru. 

- Sin mi je bio policajac. Učio sam ga da štiti druge, a onda se pojavi neko i iz obesti ga ubije i to dok je pokušao da zaštiti druge među njima i svoju sestru. U pritvoru su imali sve pogodnosti to me je bolelo, nadam se da će im mnogo teže biti u zatvoru - kaže Panić. 

Foto: Žrtve Uroša Blažića u Malom Orašju /foto:Pedja Milosavljević

 

Za medije su se oglasile i druge porodice kojima su najmiliji bukvalno streljani. 

- Drago mi je što im nisu progledali kroz prste, a još mi je draže jer konačno idu tamo gde je još odavno trebalo da im bude mesto. Smederevskim uživanju je kraj, a igra tek pičinje. Tako da im želim da im svaki dan bude paklen - rekla je Suzana Ranković, sestra Dalibora Todorovića, mladića koji je ubijen u Duboni sa Milanom i Kristinom Panić. 

Uroš je svojoj krvavi pohod počeo u Malom Orašju kada je izašao iz kola, i u decu koja su slavila rođenje i koja su ga ponudila pivom, rafalom pucao u njih. 

U Malom Orašju je na licu mesta preminuo Marko Mitrović (18), Aleksandar Milovanović (18), Lazar Milovanović(20), maloletnici Nikola Milić (15) i Nemanja Stevanović (15) kao i Petar Mitrović (25) koji je nakon 50 dana u bolnici izgubio bitku za životom. 

Foto: U Duboni ubijeni brat i sestra i njihov drug/ J.R.

 

Blažić je pucao u sve što se pomera, a kada je zvaršio, produžio je dalje. Zaustavio se kod prvih ljudi koje je video na ulici. Bila je to kuća u kojoj je domaćin sa majstorima radio na kapiji. Pucao je i teško ranio četoiri osobe, oni jesu preživeli, ali su doživotni invalidi. Ali ni tada nije bilo dovoljno krvi monstrumu. Prolazeći pored škole u Duboni zaustavio se i nastavio svoj krvavi pir. 

Pucao je Uroš Blažić da ubije, tri mlade dobre duše je bukvalno streljao sa više metaka. Tu je ubio mladog i požrtvovanog policajca Milana Panića (22) i njegovu Kristinu (19) kao i Dalibora Todorovića (25). 

Jedan od prijatelja ubijenih na Uroša Blažića gleda kao na mostruma za koga bi i doživotna kazna bila mala. 

- On je bio monstrum željan krvi. Pucao je u sve što se pomera, prilazio je ranjenima i pucao im u glavu. Pobio je decu koja ga ni poporeko nisu pogledala. Koja bi mu, danas - sutra pomogla, da je od njih pomoć tražio - kaže prijatelj porodica pobijene dece.  

Blažić je tog kobnog maja ranio 12 osoba.