Ovoj verziji se niko nije nadao: Evo kako se branio Miodrag koji je ubio bivšeg zeta na slavi u Batajnici

Miodrag Bojić negirao je danas u Višem sudu u Beogradu optužbu za ubistvo bivšeg zeta Dragana Ninića, kojeg je ubo nožem posle svađe u kući u Batajnici nakon slave Svetog Jovana 20. januara ove godine.

On je rekao da nije kriv sigurno i da nikada ni sa kim nije imao problema ili sukoba.

U sudu je izneo odbranu i ispričao šta se i kako dogodilo.

 - Slava se završila, svi su otišli i ja sam Davida zamolio da ide kući, jer smo umorni i ceo dan na nogama. On je sedeo na stolici, podbočio rukom bradu i kao da provocira i traži svađu rekao mi: „Ja ću tebe da ubijem“. Govorio mi je da sam đubre matoro, šljam i svašta me vređao, a ja sam to prećutao. Bila je slava, nisam hteo svađu. Onda je rekao da i dalje voli moju ćerku, na šta sam mu rekao: „Kako je voliš, a ostavio si je sa četvoro dece, jednim svojim“. Nisu imali šta da jedu, nije im plaćao alimentaciju i sve smo mu to oprostili. Ja sam im sredio potkrovlje u mojoj kući da imaju gde da žive, a on svom detetu od vrtića do trećeg razreda nikada ništa nije kupio – ispričao je Bojić.

On kaže da je onda Ninić počeo da ga davi sa obe ruke, da se nije nadao tome i da je vikao ženi i ćerki da zovu policiju.

– Stajao sam pored stola, a on me uhvatio za prsa i bacio na stolicu, koja je bila oborena. Tada sam povredio leđa i levu ruku, a on je odmah otišao. Ušao sam u sobu i video da nema njegove jakne. Posle deset minuta čujem da dete vrišti u potkrovlju. Izađem da vidim šta je, a on ulazi na vrata. Uhvatio me neki strah, ništa nisam ni planirao, ni mislio. Krenuo sam ka kuhinji, a on se zaleteo jedno tri, četiri metra. Nešto mi je „puklo“, mahinalno sam uzeo nož sa stola i ubo sam ga. On se okrenuo da izađe, a ja sam išao za njim sa nožem. Pao je ispred kuće, a ja sam stajao na vratima. Komšija Vladan Grozdanić, koji je došao u dvorište da vidi zašto dete vrišti, uzeo mi je tu nož, a tada je i policija ušla i uhapsila me – ispričao je Bojić.

Foto: Društvene mreže

On je rekao da ranije sa Danetom nije imao sukoba.

– On je bio nekakav čovek, koji stalno ćuti. Ništa nije stvorio u životu i svi su mu bili krivi. On svoje dete godinama nije ni pogledao, moja žena je othranila. Ja nisam mogao da im plaćam kiriju 400 evra. Kada ih je ostavio, bili su u tom stanu dok je bio plaćen, a onda su ćerka i deca došli kod mene. Nisam ni znao da će ostati, dok mi unuka nije rekla da nemaju šta da jedu. On nije dolazio dok je dete bilo malo, tek kada je napunila sedam godina i mogla sama da se obuče – kazao je Bojić, navodeći i da mu se ćerka nikada nije žalila na Daneta Ninića.

Branilac Bojića Miroljub Petrović zatražio je da se u spise predmeta pribavi izveštaj sa pregleda okrivljenog u zatvorskoj bolnici nakon hapšenja i vide povrede koje je zadobio kada ga je Ninić bacio na stolicu. Odbrana zastupa tezu da je okrivljeni počinio delo u nužnoj odbrani, jer je bivši zet krenuo ka njemu ili na mah zbog besa i razjarenosti u koje je doveden.

Bojić inače slabo čuje, pa je sve vreme morao da se približi da bi čuo pitanje na koje treba da odgovori. Osim toga ima još dve ozbiljne bolesti za koje pije terapije.

Kada je ubo Ninića nožem, imao je 1,93 promila alkohola u krvi. Veštak psihijatar Uroš Lazarević kaže da je tada kod njega bila opijenost srednjeg intenziteta i da mu nisu utvrdili znake patološke opijenosti.

Veštak Lazarević kazao je da je Bojiću u vreme krivičnog dela uračunljivost bila smanjena, ali ne bitno.

– U afektnim stanjima je inače dominantna jedna emocija, a u ovom slučaju to je bes. To ne znači da on nije imao i strah, ali je bes srednjeg intenziteta bio primaran. Inače, afekat besa nastaje usled nanetog zla ili pretnje po ličnost – kazao je veštak Lazarević.v