Nikad viđena fotografija Sretka Kalinića: U bekstvu proveo skoro sedam godina - Ovako je tada izgledao (FOTO)

Sretko Kalinić (50), egzekutor "zemunskog klana" u bekstvu se nalazio skoro sedam godina.

Sretko Kalinić (50), poznat kao najozloglašeniji plaćeni ubica na Balkanu, bio je pripadnik "zemunskog klana", zadužen za likvidacije osoba čija je ubistva naručivao vođa tog klana Dušan Spasojević. Koliko je umeo da bude brutalan možda najbolje opisuje nadimak koji je Kalinić nosio - Zver.

Sretko se sa Milošem Simovićem skrivao čak 7 godina po ubistvu premijera Zorana Đinđića, a možda nikada ne bi bio pronađen i uhapšen da se nije sukobio upravo sa svojim partnerom u bekstvu.

Foto: Legende podzemlja printscreen

U svojoj knjizi otkrivo je kako je došlo do tog sukoba, koji ga je koštao slobode.

Pucnjava na jezeru Rakitje nedaleko od Zagreba, u kojoj je 8. juna 2010. godine Miloš Simović (42) ranio Sretka Kalinića (48), bila je prekretnica u dugogodišnjem skrivanju članova ozloglašenog "zemunskog klana" koji su godinama uspevali da izbegnu hapšenja.

- Dogovorio sam se s Derpetom Glavatim Simovićem (nadimak kojim naziva Miloša Simovića) da roštiljamo u blizini jezera Rakitje kod Zagreba, gde smo i ranije išli. Mislim da je ona žica za roštilj još tamo u grmu. Otišli smo u neku samoposlugu u Laništu da kupimo ribu i meso. Bežao je od mene po samoposluzi, ali mi nije bilo čudno jer je stalno bio u nekim paranojama i svakog dana bi drhtao bar po četiri-pet puta, stresao bi se kao pas kada izađe iz vode - počeo je svoje pripovedanje Kalinić. Na mesto pucnjave išli su biciklima. Kako kaže Kalinić, Simović je u jednom momentu napravio manevar posle kojeg se našao iza svog nekadašnjeg kolege.

- Vozio je bicikl ispred mene kada smo krenuli prema jezeru, a kada je trebalo da skrene, produžio je pravo. Isfolirao je da se zamislio. Kada sam ja skrenuo prema jezeru, on je krenuo za mnom. Prošli smo ispod auto-puta i trebalo je da siđemo s bajseva da bismo se popeli na malu uzvišicu od oko metar i po – seća se Kalinić i dodaje:

Foto: Tanjug/Informer.rsInsajde

- Kada sam prešao deset-petnaest metara, čuo sam pucanj i istovremeno osetio jak udarac u leđa, kao maljem. Skočio sam s bajsa, uhvatio Derpeta Glavatog Simovića za desnu ruku, u kojoj je držao pištolj, i povukao ga iz sve snage, posle čega je počeo da pada. Okrenuo se, još jednom pucao i pogodio me u prsa, s desne strane. Sklonio sam se nekoliko metara, izvukao utoku iz torbice, vratio se za sedam-osam sekundi, ali je Derpe Glavati Simović pobegao kao zec. Pi*ka, mislio je da me je promašio. Lako sam mogao da mu uzmem pištolj, ali sam ga samo povukao za ruku i pustio. Kakva greška! Da sam video pi*ketinu, stigao bih ga, imao sam još snage da istrčim dobrih stotinak metara, ali nisam znao kojim putem je krenuo - opisuje Kalinić.

Pomoć je, kako navodi, potražio ne mestu gde je obično bilo kupača. Tamo je video samo jednog čoveka, udaljenog oko 200 metara, ali nije mogao da dođe do njega, pa se prodrao i mahnuo rukom da dođe prema njemu.

- Čim sam viknuo, udarila mi je krv na usta. Išao sam dalje prema onom čoveku, prešao sam oko 80 metara i nisam više mogao. Seo sam i čekao da mi priđe. Kada je došao do mene, rekao sam mu ko sam, ko me je upucao i da pozove policiju. Bilo mi je čudno što sam počeo da se gušim kada sam se naslonio na desnu stranu, ali je to bilo zbog unutrašnjeg krvarenja. Okrenuo sam se nalevo i prodisao, ali nisam mogao da otvorim oči. Osećao sam da mi je to kraj. Obuzeo me je neki nenormalan bes. Razmišljao sam da me je ubila najveća ljiga i pi*da od čoveka koja postoji - ne skrivajući bes priča Kalinić.

Sledeće čega se seća je dolazak hrvatskih policajaca.

- Čuo sam motorole sa kojih je odjekivalo: „Je li živ?” Kada sam pomerio stopalo, jedan od policajaca je rekao: „Živ je.” Murija je brzo došla, kao da je bila u blizini, dok se Hitne uopšte ne sećam kad je stigla. Ostalo mi je urezano da mi je medicinska sestra u vozilu Hitne pomoći govorila da ne smem da zaspim - piše u svojoj knjizi Kalinić, govoreći o incidentu posle kojeg je prekinuto njegovo bekstvo dugo sedam godina.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

U kolima Hitne pomoći je ipak zaspao, ali su mu, kaže, stavili nešto pod nos, pa je skočio kao nenormalan, čak i oči otvorio nakratko.

- Ne znam šta je to bilo, ali je dobra stvar da malo živneš. Kada sam otvorio oči posle operacije, video sam pet-šest policajaca koji su držali „heklere” u rukama. Noge i ruke su mi bile vezane za krevet. Nije bio nikakav trip. Videli su da sam normalan, pa su mi odvezali ruke. Medicinska sestra Tanja i mlade sestre, za koje verujem da su već vrhunski medicinski stručnjaci, brinule su o meni. Tea je doktorka sto posto, a verujem da su i Vanesa i Karolina to postale. Da mi je Tea dala broj telefona, mogli smo da razmenjujemo životne priče, a možda sam mogao i da je ugostim u ovom logoru. Voleo bih da se čujem sa nekom od njih četiri, kao i da mi pošalju brojeve telefona u pismu, pa da ih zovem - rekao je Kalinić želje.

Da nadimak nije dobio bez razloga, svedoči i to da je Kalinić sam priznao da je počinio 20 ubistava.

- Počinio sam 20 ubistava u Srbiji, Holandiji, Španiji, jedno i u Hrvatskoj. Ne želim ni za kim od njih, jer su to zaslužili. Bili su budale! - rekao im je navodno Kalinić.

Kalinić se nalazi u zatvoru više od decenije i to u samici Sedmog paviljona "Zabele". On u svojoj prvoj knjizi "Zemunski klan - ko je ko" tvrdi da su cinkaroši činili 80 odsto ekipe, koja je bila pod komandom Dušana Spasojevića, zvanog Duća i Mileta Lukovića, zvanog Kum, i da su upravo oni zaslužni za raspad ovog klana.

Na koricama knjige je čuvena poternica MUP-a, koja je raspisana za članovima zemunskog klana 12. marta 2003. godine  neposredno posle ubistva premijera Zorana Đinđića, a Kalinić je iznad fotografija članova klana svojom rukom ispisao ko su izdajnici.