Prvi u podzemlju ispalio "zolju", preživeo dva atentata, a ovako je ubijen: Evo ko je bio "najluđi Zemunac"

Zemunac Dragan Ugarković (35), poznatiji pod nadimkom Ugar, pripadnik stare garde zemunskog podzemlja ubijen je na Novom Beogradu pre tačno 26 godina, 21. novembra 1999.

Važio je za "luđeg od najluđih". Tog Zemunca je pratio glas da je ludo hrabar i da ne preza ni od čega.

Dvojica napadača su oko 21 čas hicima iz "kalašnjikova" zasuli Ugarkovića dok je sedeo za volanom svog metalik sivog "golfa 2" u Ulici narodnih heroja nedaleko od broja 1, pored kafane "Fontana".

Ubice su crnom "opel askonom", bez tablica, došli iz ulice Pariske komune i prišli žrtvi sa leve strane. Neposredno pre toga, Ugar je parkirao "golf" tik iza taksi stanice, da bi dvojica njegovih saputnika otišla do pedesetak metara udaljene zgrade "Mekdonaldsa".

Napadači su iz prikrajka čekali da Ugarovi prijatelji uđu u "Mek", da bi potom iz "askone" u pokretu ispalili kišu metaka. Devet metaka pogodilo je Ugarkovića u glavu i vrat, dok je sedeo u automobilu sa upaljenim motorom i migavcima.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Sumnjalo se da iza ubistva stoji Zemunac

Trčeći iz "Mekdonaldsa", njegovi prijatelji krenuli su ka Ugarkoviću, koji je još davao znake života. Zatekli su ga sa otvorenim očima, a tako je i preminuo.

Posle likvidacije, ubice su pobegle niz Narodnih heroja ka zgradi Savezne uprave carine, odakle im se gubi svaki trag. Ovaj zločin, kao i mnogi drugi, nikad nije rasvetljen i niko nikad nije uhapšen kao počinilac ili naručilac.

Sumnjalo se da iza ovog ubistva stoji drugi Zemunac Jovan Guzijan Cuner, stari Ugarov neprijatelj, ali on nikada nije osuđen za to, jer je i sam izrešetan 2002. 

Foto: Fejsbuk/Legende devedesetih

Oni koji su poznavali Ugarkovića tvrdili su da je sarađivao samo sa "proverenim ljudima" u koje je imao poverenja, uglavnom Zemuncima, koji se nikada nisu mešali u poslove drugih beogradskih klanova. 

Njegovi prijatelji su često isticali da mu je karijera bila krvava, ali u isto vreme i uspešna. Imao je i neprijatelje koji su više puta pokušavali da ga likvidiraju. Preživeo je nekoliko atentata, iako je važio za obazrivog čoveka.

Od momenta kad se pojavio u podzemlju, Ugarković je bio poštovan. Važio je za hrabrog i srčanog momka, bivšeg legionara. Bio je od onih dobro poznatih policiji koji su retko boravili iza rešetaka.

Zabeleženo je da je robijao u zatvoru u Holandiji, gde se družio sa nekadašnjim najvećim jugoslovenskim makroom Đurom Radonjićem Grofom. U zatvoru su imali i svoju fudbalsku ekipu.

Po povratku iz inostranstva, posvetio se, legalnim poslovima i to isključivo u Zemunu.

To je zasmetalo Voždovčanima, pa je Goran Vuković Majmun naredio Piromanu i Žući da ga nauče pameti da se mane poslova gde su oni glavni. Tada su mu mecima "probušili 12 zglobova".

U Zemunu se još prepričava pucnjava između Ugarkovića i jednog od vodećih beogradskih kockara. Kada su se njih dvojica sreli, prijateljski su se pozdravili, a potom zagrljeni zapucali jedan na drugoga. Obojica su zadobili rane po nogama.

Foto: printscreen facebook

Ispalio zolju 

Prema priči njegovih poznanika, Ugar je početkom devedesetih godina prvi ispalio raketu iz ručnog bacača "zolja". Meta je bila diskoteka "Taš", koja je te večeri svečano otvorena. Motiv napada ostao je nepoznat. 

Sumnjalo se da je razlog bio taj što je Ugar bio u ratu sa Cunerom, čiji je kum bio vođa "zvezdarskog klana" i vlasnik diskoteke "Taš", Sredoje Šljukić Šljuka.

Ugarković je u tom periodu ranjen na jednom od beogradskih splavova, ali već sledeće ranjavanje moglo je da bude kobno po njega.

U februaru 1994. godine izrešetan je u voždovačkom restoranu "Tifani" sa čak 24 metka iz "heklera"!

Pojedini su tvrdili da mu je to smestio Boris Petkov, koji je učestvovao u ubistvu Ranka Rubežića, srpskog Dača Šulca. Navodno je u kući Petkova održano zasedanje "ratnog štaba" i Ugarković je proglašen za neprijatelja.

Priče da mu je Petkov smestio napad, Ugarković je prokomentarisao "kao pokušaj da mu uvale kosku, ali da on nije malo dete i da na to ne naseda":

- Ako je čovek pametan, nikada neće reagovati na prvu loptu. Danas su ljudi spremni na sve. Mene su izrešetali, iako sam došao da izmirim dva čoveka - govorio je tada.

 

 

Krenuo očevim stopama

Ugarov sin Milan (41), poznat kao Mali Ugar, krenuo je rano očevim stopama i već 1998. počinio prvo ubistvo. Imao je samo 15 godina. Ubio je Džemaila Demirovića. Tri godine kasnije, pobegao je iz vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, posle čega je počinio više razbojništava, nanošenja teških telesnih povreda, nošenja oružja, napada na policajca...

Te 2003. je sa dvojicom "kolega", prilikom razbojništva, ubio Radeta Petkovića. Sledeće godine je uhapšen zbog sumnje da je ubio Nenada Starčevića i Predraga Dimića.

Tri dana pre dvostrukog ubistva, Mali Ugar, Dimić i Starčević, upali su u kladionicu "Zona sreće", i uz pretnju pištoljem od radnika kladionice oteli novac. Sumnja se da ih je Mali Ugar ubio nakon rasprave oko podele plena.

Ugarković je ponovo uhapšen 2013., zbog sumnje da je ubio Jovicu Jankovića zbog nerašćišćenih računa u vezi narkotika. Nakon toga, Milan je pobegao u Crnu Goru, a uhapšen je 2015. u Zemunu.

Kada je policija upala u stan koji je iznajmljivao, pokušao je da skoči kroz prozor sa trinaestog sprata, ali su ga policajci sprečili. On je imao mrežu pomagača, koji su mu iznajmljivali "štek staove“, prevozili ga s mesta na mesto i radili za njega.

Foto: Fejsbuk/Legende devedesetih

Za dlaku preživeo

Očigledno ga je neko otkucao, pošto se dobro skrivao i potpuno je promenio lični opis. Bio je neprepoznatljiv, sa dugom bradom do grudi. Kako su policajci tada rekli, više je ličio na vehabiju nego na čoveka sa fotografije na poternici.

Za ubistvo Jankovića je naknadno oslobođen, usled nedostatka dokaza, ali je osuđen na tri godine zatvora zbog preprodaje heroina.

U februaru 2019. za dlaku je izbegao likvidaciju koja je, po svemu sudeći, bila plaćena i dobro isplanirana, kada je ispod svog automobila, koji je bio parkiran u Zemunu, pronašao bombu.