Čovek sa vrha piramide: Devedesetih je hiljade Srba "zavio u crno"

Tokom burnih devedesetih godina, dok su Srbiju potresali ratovi, hiperinflacija i međunarodne sankcije, pojavio se čovek koji je mnogima obećavao izlaz iz beznađa. Njegovo ime bilo je Jezdimir Vasiljević, a javnost ga je brzo upoznala pod nadimkom – Gazda Jezda.

Početkom 1991. godine Jezdimir Vasiljević je osnovao privatnu štedionicu Jugoskandik, koja je nudila tada nezamislive kamate – i do 15 odsto mesečno na uloge u nemačkim markama i američkim dolarima. U trenutku kada je dinar svakodnevno gubio vrednost, a bankarski sistem bio potpuno urušen, ponuda Jugoskandika delovala je kao sigurna luka. Redovi ispred poslovnica postajali su svakodnevica, a hiljade građana širom Srbije ulagale su svoju životnu ušteđevinu.

Gazda Jezda je u javnosti nastupao samouvereno, predstavljajući se kao uspešan biznismen i finansijski vizionar. Međutim, iza glamurozne fasade krila se klasična piramidalna šema – novac novih štediša korišćen je za isplatu kamata ranijim ulagačima, dok je deo sredstava odlazio na rizične poslove i luksuzan način života. Jugoskandik je, paralelno, učestvovao i u poslovima na ivici zakonitosti, uključujući uvoz robe pod sankcijama.

Foto: Privatna arhiva

Fenomen Gazde Jezde prerastao je u društvenu pojavu. U vreme potpune neizvesnosti, mnogi su u njega polagali poslednju nadu – prodavali su stanove, automobile i imanja kako bi novac uložili u štedionicu za koju su verovali da ne može propasti.

Slom je usledio početkom 1993. godine. Piramida se urušila, isplate su stale, a hiljade ljudi ostale su bez novca. Procene štete variraju, ali se prema medijskim i međunarodnim izvorima gubici mere desetinama miliona nemačkih maraka. Jugoskandik je postao sinonim za jednu od najvećih finansijskih prevara u modernoj istoriji Srbije.

Nakon kolapsa, Vasiljević je nestao iz zemlje i godinama bio nedostupan pravosudnim organima. Tek 2009. godine uhapšen je u Holandiji i izručen Srbiji. Suđenje je trajalo godinama, a 2013. godine Viši sud u Beogradu osudio ga je na pet godina zatvora zbog prevare i oštećenja štediša. Zbog vremena provedenog u pritvoru, ubrzo je pušten na slobodu.

Tri decenije kasnije, afera Jugoskandik i ime Gazde Jezde i dalje se pominju kao simbol jednog mračnog perioda – vremena kada su očaj, neznanje i nada u brzo bogatstvo otvorili vrata masovnoj prevari. Za mnoge oštećene štediše, priča nikada nije dobila pravi epilog, a pitanje kako je sve to bilo moguće i danas ostaje bez potpunog odgovora.

BONUS VIDEO