Od džungle do snajpera: Kolumbijski pukovnik otkriva za Informer kako izgleda prava borba protiv narko-kartela

Alberto Romero, bivši direktor kolumbijske obaveštajne i kontraobaveštajne službe je u ekskluzivnom intervjuu za Informer.rs govorio o realističnosti serije o Pablu Eskobaru, "Narcos", koja je osvojila Srbiju, ali i o najvećim izazovima sa kojima se danas suočava Kolumbija.

Juče ste mogli da pročitate ko je pukovnik Alberto Romero, njegovom pristupu i tridesettrogodišnjem angažavonju u specijalnim jedinicama, kao i borbi protiv narko kartela i paramilitarnim jedinicama. 

Ukoliko ste propustili prvi deo, članak možete pročitati OVDE, a zatim počitajte i nastavak intervjua:

Netfliksova serija "Narcos" je jedna od popularnijih u Srbiji. Kakvo je vaše mišljenje o njoj, koliko realistično su prikazane ove kriminalne organizacije?

Što se tiče serije "Narcos" morate da razumete da je reč o biznisu. Po mom mišljenju je dobro urađena kako bi se prenela poruka, jer sada ljudi mogu da steknu ideju kakav je bio u realnosti Pablo Eskobar – kriminalac, a ne heroj. Čovek koji je prolivao krv i donosio smrt Kolumbiji.

U vreme kada je "Search bloc" likvidirao Pabla Eskobara, jedinica čiji sam član i komandir postao kasnije, ja sam bio u vojnoj akademiji. Zato mi je poznatiji rad drugih kartela sa kojima sam se lično obračunavao, poput kartela Del los Sapos. Nedugo nakon likvidacije Eskobara postao sam član jedinice "Search bloc" koja je u potpunosti bila posvećena kartelu Kali i kartelu Severne doline.

Moja jedinica je bila zadužena za kartele Del los Sapos 1 i Del los Sapos 2, bio sam upoznat gotovo sa svakim značajnijim članom tih kriminalnih grupa, pratili smo ih i izvodili operacije nad njima.

Da li su karteli prikazani kroz seriju realistično? Rekao bih da jesu, ali uvek imajte na umu da je reč o seriji i biznisu koji zahteva neku vrstu šoua kako bi se proizvod prodao širom sveta. Mnogi ljudi su besni jer Kolumbija proizvodi serije i filmove tog žanra i ne slažu se sa dramatizacijom kakvu prikazuje Netfliks. Moj stav je da nema ničeg lošeg u tome, jer je dobro da svet bude upoznat sa našom pričom kako ne bi pravili takve greške. Dobro je za mlade ljude da znaju ko je bio Pablo Eskobar, gospodar smrti i kriminalac. Dobro je i da čuju o kartelima i paramilitarnim grupama, jer će im pomoći da ne prave greške iz mračnog perioda naše istorije.

Foto: Privatna arhiva

Koliko je kolumbijski teren problematičan za izvođenje misija i možete li nam navesti neke od najuspešnijih?

Kolumbija je ekvatorijalna zemlja, gotovo u središtu planete, pa je džungla veoma topla. Imamo i tri planine, te u Kolumbiji možete pronaći sve vrste klime, nema vremenskih sezona. Ako se nalazite u Bogoti, biće vam hladno jer se nalazi na 2.600m nadmorske visine, dok je u istočnom delu zemlje, gde je visina u nivou mora, tokom cele godine jako toplo. Ako ste u blizini granice sa Panamom, osetićete ogromnu vlažnost u džungli.

Zbog klimatske razlike izvođenje specijalnih operacija je izuzetno teško. Na primer, ako ste danas u vojnom centru u Bogoti, a već sutra izvodite operacije u južnom delu zemlje na granici sa Brazilom ili Peruom koje traju 20 dana, nakon čega morate da intervenišete u planinskom delu...

Klimatske razlike su velike i teren veoma komplikovan, ali naši komandosi su obučeni za brza premeštanja sa jednog na drugi kraj zemlje. Zime su veoma neugodne, ne zbog hladnoće već zbog obilnih padavina, dok je tokom letnjeg perioda velika vrućina i vlažnost vazduha.

Što se tiče specijalnih operacija, učestvovao sam u previše njih. U operaciji kojoj sam dao ime "Simeon", 10. septembra 2007. godine uhapsili smo "Don Dijega", vođu kartela Severne doline.

U to vreme, on se nalazio na drugom mestu FBI liste najtraženijih osoba na svetu, odmah iza Osame bin Ladena.

To je bila tajna strateška operacija koja je trajala šest meseci, vreme za koje smo uspeli da lociramo metu. Organizovali smo napad u tajnosti zbog straha od curenja informacija jer borba protiv korupcije u vojsci i policiji još uvek traje.

Sa svojom jedinicom smo izveli desantno spuštanje konopcem iz helikoptera, dok se meta nalazila okružena svojim obezbeđenjem, oko 60-ak ljudi. Nakon dva sata borbe sa njegovim obezbeđenjem, "Don Dijego" je uspeo da umakne na kratko, ali je uhapšen zajedno sa nekoliko telohranitelja i par članova porodice.

 

 

Za vreme mirovnih pregovora, bio sam komandant specijalne jedinice i kreirao mali tim izabravši trojicu komandosa za misiju kojoj smo dali kodno ime "Mamba".

Odleteli smo iz Bogote avionom u zapadnom delu Kolumbije, odakle smo se šest sati motornim čamcem spuštali niz reku. Nakon 12 sati, bili smo ispred mete visoke vrednosti iz FARC-a. U isto vreme, većina lidera FARC-a se nalazila u Havani na Kubi, gde su se vodili mirovni pregovori, ali ova osoba kodnog imena "Roman Ruiz" je bio njihov najodlikovaniji komandant. Nalazio se u rezidenciji sa obezbeđenjem, više-manje, 80 ljudi. Započeli smo napad iz zadnjeg dela rezidencije i dali vreme obezbeđenju da se pregrupiše i ustanovi odakle napadači dolaze. U trenutku kada su Ruiza pokušali da evakuišu ka prednjem delu, moj snajperista koji je čekao metu na utvrđenoj poziciji ga je neutralisao. Osam helikoptera je učestvovalo u evakuaciji i niko od nas nije bio povređen.

Ova operacija mi je posebno draga jer je tim bio veoma mali, a obaveštajni podaci jako precizni i desio se usred mirovnog procesa koji su lideri FARC-a pokušavali da opstruišu. Informacija da im je najodlikovaniji komandant likvidiran ih je naterao da se vrate za pregovarački sto.

Učestvovao sam i u operacijama protiv lidera FARC-a, puno njih, ali ne bih da otkrivam njihova imena.

Foto: Privatna arhiva

Kakve mehanizme je Kolumbija preduzela da spreči korupciju?

Kao što sam vam rekao, mogli smo da naučimo puno toga u neprekidnoj borbi protiv paramilitarnih grupa i narko kartela. Počeli smo sa unapređivanjem selektivnog procesa unutar vojske i policije.
Na primer, kreirana je jedinica za specijalne operacije uz američku podršku sačinjena od najboljih ljudi koji su morali da prođu mnogobrojne provere, psihološke procene i poligrafsko testiranje.

Svakom od pripadnika jedinice su proveravane finansije, pa i one iz prošlosti. Tako je i kreiran kontraobaveštajni sistem i specijalna grupa zadužena za proveru pripadnika policije, vojske, mornarice, pilote i svih onih koji su na bilo koji način učestvovali u borbi protiv "ciljeva  visoke vrednosti".

Ponosno mogu da kažem da smo iz toga puno naučili. Lično sam bio pripadnik jedinice "Search bloc". Ušao sam u jedinicu kao poručnik, a iz nje izašao kao pukovnik.

Sećam se tog regrutnog procesa u vreme kada sam bio poručnik. Poslali su me u gradski hotel u kojem mi je bila uskraćena svaka vrsta komunikacije, telefon u sobi nije radio. Onda je telefon pozvonio i glas sa druge strane mi je rekao: "Dođite u sobu 221".

Kada sam ušao u sobu, u prostoriji su se nalazili američki i kolumbijski oficiri. Uključili su me na specijalne uređaje, poput poligrafa i podvrgli intervjuu koji je trajao četiri sata. Nakon toga su me odveli u specijalan objekat u kojem sam podvrgnut veoma zahtevnim testovima fizičke sposobnosti, vežbi u kojima se zahtevalo donošenja ključnih odluka pod velikim pritiskom, nakon čega se radila psihološka procena.

Vremenom, Kolumbija je uspela, pogotovu u redovima vojske i policije, da suzbije korupciju.

Stanje u nosećim institucijama države značajno se poboljšalo rigoroznim selekcijama. Kažem "poboljšalo" jer se još uvek mogu naći pojedinci za koje se može ispostaviti da su korumpirani, ali to je tako svuda u svetu, ništa nije savršeno.

Šta predstavlja najveći izazov danas za Kolumbiju?

Rekao bih, na žalost, da je to i dalje kokain. Borba protiv narkotika za koju je potrebna mnogo veća podrška Evrope, Azije i Amerike. Jer kao što sam vam već objasnio, oko kokaina se okupljaju razne grupe disidentske gerile, paravojne grupe, kriminalne i međunarodne bande koje se bave trgovinom ljudima...

Zbog toga je i danas najveći izazov za kolumbiju borba protiv kokaina.

Kokain je jedan od glavnih uzroka korupcije u zemlji, ne samo u policiji i vojsci, već u vladi među političarima. Mnogi kongresmeni su svih ovih godina umešani u trgovinu kokaina.

Naravno, tu su i geopolitički problemi, kao što vam je poznato, graničimo se sa Venecuelom, pored nas su Nikaragva i Kuba sa kojima imamo nesuglasice oko delova mora. Takođe, Venecuela i Nikaragva su jako bliske sa Rusijom. Ljudi misle da je Rusija daleko, ali tokom hladnog rata Rusija je bila prisutna u mnogim južnoameričkim zemljama i ja mislim da je i dalje prisutna. Za njih je to jako važno, da budu što bliže Americi, to je deo geopolitičke igre.

Da sumiram, nije se puno toga promenilo, najveći izazovi kolumbije su nakon svih ovih godina i dalje dve stvari: unutrašnji problem sa kokainom i spoljašnji, Venecuela, Nikaragva i Kuba zbog spoljašnjeg uticaja, ali i zemlje sa levičarskim vladama poput Argentine, Bolivija i Čilea.

 

 

Trenutni predsednik Kolumbije, Gustavo Petro, je bivši borac gerile M-19 koja je učestvovala u kidnapovanju i ubijanju ljudi osamdesetih godina. Bio je i deo grupe koja je postavila bombu u Palati pravde. Naravno, u međuvremenu se desio mirovni proces i sada je izabrani predsednik.

S toga bih među izazovima naveo i taj, da Kolumbija mora izbeći komunistički režim.

Zvuči smešno, možda bi vaš čitalac rekao: "Hej, Alberto, komunistički režimi su zaboravljeni još osamdesetih" – ali, nije tako. Mnoge latinoameričke zemlje, poput Meksika, Hondurasa, Paname, Bolivije, Čilea, Argentine, u sledećim izborima bi to mogao biti Brazil, a danas Kolumbija – imaju levičarske vlade koje su veoma bliske Rusiji i Kini. Zato je danas Latinska Amerika deo međunarodne, globalne i geopolitičke igre.

Foto: Privatna arhiva

I za kraj, s obzirom na vaše veliko obrazovanje koje ste dodatno sticali u Americi i Engleskoj, kao i na bogatu vojnu karijeru, kako to da niste postali general?

Razumem da je vama i vašim čitaocima priča o Kolumbiji zanimljiva, ali ja nisam nikakav heroj.

Ja sam običan čovek iz srednje klase koji je počeo svoju vojnu karijeru 80’ godina i borio se protiv narko kartela, gerile i paramilitarnih grupa 33 godina.

U svojoj karijeri sam uhapsio puno ljudi, među kojima je bilo i onih koji su bili oficiri ogrezli u korupciji.

Kada je trebalo da polažem generalski ispit, doneta je odluka da ne mogu. Prijatelji kažu da sam stekao mnogo neprijatelja radeći svoj posao, ali ne znam ni sam.

Ono što zasigurno znam, ja nisam heroj već običan čovek koji je časno obavljao svoju dužnost.

BONUS VIDEO