''Život ne bira kada će te slomiti'': Dušana (18) je vršnjak pokosio i ubio na mestu, reči neutešne majke kidaju dušu

Dušan Mićić (18) poginuo je u saobraćajnoj nesreći u Sremskoj Mitrovici kada ga je automobilom marke ''bmw'' pokosio vršnjak. Njegova majka, sedam godina čeka pravdu, a nakon tragedije je odlučila da pomogne drugim roditeljima koje je zadesila ista sudbina.

Protiv tinejdžera koji je osumnjičen za smrt Dušana Mićića koji je poginuo 9. juna 2019. godine još uvek nije podignuta optužnica, a Dušanova majka je u emotivnoj objavi na društvenim mrežama napisala kroz šta prolazi i objasnila koliko je njena borba teška i izazovna.

''Prošlo je skoro sedam godina otkako sam tragično izgubila sina Dušana. Sedam godina u kojima sam se trudila da budem "dobro". Da budem pristupačna. Da drugima ne bude neprijatno zbog moje boli. Nisam isticala tragediju. Nisam manipulisala bolom. Nosila sam osmeh kad ga nisam imala. Bila sam hrabrija nego što je iko smeo da očekuje od jedne majke koja je sahranila dete. A onda - tri nedelje posle sahrane - sa mlađim sinom završim u Tiršovoj. Dete od sedam godina, koje je tek izgubilo brata, leži u bolnici. Tada sam shvatila da život ne bira trenutak kad će te slomiti još jednom. Nisam se laktala. Nisam tražila preko reda,'' napisala je Marta Mićić i dodala da za nju predaja nikada nije bila opcija:

Foto: D.K./privatna arhiva

''Pomagala sam drugima i kad sam sama jedva stajala. Računala sam na sebe više nego što je bilo pravedno. I da - povređivali su me. Jer ljudi često misle da onaj ko ćuti i gura - može sve. Da nema pravo da se umori. Da nema pravo da mu se nepravda prizna. Nisam tražila posebne privilegije. Samo poštovanje. Razumevanje. Mrvicu ljudskosti. I pored svega - volim život. Volim svoju decu. Verujem u Boga. Pomažem drugim roditeljima jer znam kako izgleda pakao. Ali danas više ne želim da ćutim. Ne iz gorčine - već iz istine. Jer snaga ne znači stalno ćutanje. Ponekad snaga znači reći: dosta je bilo. Ovo pišem za sebe. I za sve one koji nose tihe borbe, dok svet misli da su "jaki“ i da im ništa ne treba. Jer nama i te kako treba podrška, priznanje, nagrada, pomoć šta god normalan čovek pomisli i udeljuje sebi treba i nama. Nismo nizašta zakasnili ako postoji volja ljudskost ,a ne samo bol za ceo život - "ON JE'', zaključila je Marta.

Podstimo, Dušan je vozio bicikl u Sremskoj Mitrovici tog kobnog 9. juna. Dok je izlazio iz sporedne ulice i prelazio nasip preko reke oko 20.40 sati, iz glavne ulice izleteo je automobil koji ga je udario.

Foto: D.K./privatna arhiva

Kako nam je tada pričala majka nastradalog tinejdžera, veštačenje je najpre izvršeno bez obdukcionog nalaza i utvrđeno je da je automobil išao brzinom od 57 kilometara na sat, a da je Dušan vozio bicikl 12 kilometara na sat.

- Veštak je sebi dao za pravo da za nesreću krivi moje dete. Kasnije je uradio novo veštačenje, nakon obdukcionog nalaza u kom je naveo da je Dušan preminuo od posledica povreda. On je bio zdrav, prav, snažan, sportista. Neko ko je vozio 57 kilometara na sat nije mogao da mu zada tako teške povrede - tvrdila je Marta.

Dušanova majka navodi da je njen sin bio veliki šmeker i Zvezdaš i da je odrastao u zdravom okruženju.

- Moj sin je bio veliki šmeker, mangup i Zvezdaš i imao je zdravo okruženje oko sebe u Sremskoj Mitrovici. Imao je puno planova kad je bio mlad i hteo je da ostvari nešto u životu, ali nažalost smrt ga je sprečila da nastavi dalje i ceo grad je došao da ga isprati na sahrani. Sud je zakazao i niko nije odgovarao za smrt mog sina - kazala je Marta Micić tada za Informer.

BONUS VIDEO