Krvavi pir pretvorili u spektakl: Zašto zločinci danas žele publiku?

U poslednjih nekoliko godina svedočili smo zločinima koji nisu bili samo nasilni, već i režirani za kameru.

Kao da samo ubistvo nije dovoljno, pa mu se dodaje kadar, ugao, prenos uživo, objava na mrežama.

Jeziva zajednička nit povezuje slučajeve ubistva Nizame Hećimović, ubistvo Igora J. u Obrenovcu i slučaj iz Surčina u kojem je Nemanja R. nakon zločina snimao sopstveni kraj.

Pitanje koje ostaje da visi nad svim tim slučajevima glasi: zašto neko oseti potrebu da zločin zabeleži slikom ili snimkom?

U avgustu 2023. region je potreslo ubistvo Nizame Hećimović, koju je ubio Nermin Sulejmanović. Ono što je zločin izdvojilo kao simbol potpunog moralnog sunovrata jeste činjenica da je nasilje prenosio uživo na Instagramu. Hiljade ljudi gledale kraj života jedne mlade žene. Nakon ubistva nastavio je krvavi pohod i ubio još dve osobe, pa potom sebi oduzeo život. Zločin više nije bio samo čin, već i predstava za publiku. 

Foto: tanjug,instagram

Sličan element pojavio se i u slučaju iz okoline Obrenovca, kada je Srđan P, prema navodima medija, nakon sukoba ubio Igora J, a potom snimak njegovog umiranja objavio na društvenim mrežama. U tom slučaju nasilje nije samo izvršeno, već je i naknadno plasirano drugima. 

Foto: Privatna arhiva

Treći primer stigao je iz Surčina ove godine. Nemanja R. je, prema navodima istrage, nakon ubistva muškarca u kući žrtve seo u automobil i na svom Fejsbuk profilu objavio snimak vožnje. Na snimku se vidi kako vozi velikom brzinom, govori i peva, da bi se nekoliko trenutaka kasnije zakucao u betonski krst i poginuo. Ovde kamera ne beleži samo zločin, već i autodestrukciju, kao završni kadar sopstvene tragedije.

Foto: društvene mreže/Informer

U sva tri slučaja tehnologija nije bila uzrok nasilja, ali je postala njegov saučesnik. Telefon je pretvoren u svedoka, društvena mreža u binu, a publika u nemog posmatrača. Nekada su zločinci bežali od dokaza, a danas ih pojedini sami proizvode.

"Ako se dogodilo, mora biti slikano" kao moto novog doba

Psiholozi bi govorili o narcizmu, gladi za pažnjom, osećaju moći ili želji da se neko ponizi pred drugima. Kriminolozi bi dodali da se granica između privatnog i javnog odavno istopila. Sve mora da se pokaže, čak i ono najmonstruoznije. Svet u kojem se ručak fotografiše, svađa snima, a tuga objavljuje, stvorio je i najmračniju verziju iste logike: ako se dogodilo, mora biti slikano.

A kada čovek u trenutku nasilja pomisli prvo na kameru, a tek onda na posledice, onda je to pitanje za celo društvo: šta smo to počeli da smatramo normalnim?

BONUS VIDEO