Čekajući epilog masakra u "Ribnikaru": Šta sve stoji između sudskih procedura i nezaceljenih rana porodica?

Srbija se približava trećem maju, datumu koji je pre tri godine postao simbol najveće tragedije u novijoj istoriji nacije.

Dok se društvo i dalje bori sa traumom masakra u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, sudski proces protiv roditelja dečaka ubice ulazi u fazu koja donosi nove, jezive detalje o tome kako je tinejdžer iz Srbije postao najmlađi masovni ubica na svetu.

Foto: printscreen

Tri minuta koja su promenila sve

Tog kobnog jutra, Kosta K. ušao je u školu u sa jasno razrađenim planom i rancem punim oružja, rešen da sav svoj bes i nezadovoljstvo iskali na školskim drugarima.

Prvi na meti našao se Dragan Vlahović, omiljeni čuvar škole koji je pokušao da ga zaustavi. Odmah nakon toga, dečak je ispalio hice u dve dežurne učenice u holu. Bez oklevanja, nastavio je hodnikom do učionice za istoriju, gde je njegovo odeljenje imalo čas.

U jezivom naletu koji je trajao svega nekoliko minuta, ispalio je desetine hitaca, usmrtivši ukupno devetoro vršnjaka. Nakon masakra, izašao je u školsko dvorište, sam pozvao policiju i sačekao hapšenje.

Foto: Informer

Kasnija istraga otkrila je da je u rancu imao molotovljeve koktele i dva očeva pištolja, kao i detaljan spisak dece koju je planirao da likvidira.

Ukidanje presude i novi proces

Budući da je napadač u trenutku čina bio krivično neodgovoran, fokus pravde prebačen je na njegove roditelje.

Prvobitnom presudom, otac Vladimir Kecmanović bio je osuđen na 14 i po godina zatvora zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti, dok je majka Miljana Kecmanović dobila tri godine.

Foto: Foto: Tanja Andric

Međutim, Apelacioni sud je nedavno ukinuo presudu, vraćajući proces na sam početak.

„Vrlina je biti bez emocija“

Na poslednjem ročištu u martu 2026. godine, Kosta K. je ponovo izveden pred sud pod opsadnim stanjem i neviđenim merama bezbednosti. Njegovo svedočenje, koje je trajalo satima, ostavilo je prisutne u šoku zbog hladnokrvnosti kojom je opisivao svoje postupke i motive.

Maloletni ubica je ponovio da mu je otac učinio oružje lako dostupnim i da je pištolje pronašao u spavaćoj sobi bez ikakvog napora, čime je direktno pobio očevu odbranu da je oružje bilo adekvatno obezbeđeno. 

Možda najpotresniji deo svedočenja odnosio se na njegovo psihološko stanje.

Dečak ubica je priznao da je imao preko 200 izostanaka iz škole, glumeći bolest kako bi izbegao nastavu, ali i da je nakon što ga je otac jednom prilikom nazvao „psihopatom“, počeo samoinicijativno da proučava profile masovnih ubica.

Izjavio je da je u tim trenucima počeo da veruje kako je „vrlina biti hladan i bez emocija“, što je i demonstrirao tokom celog sudskog postupka.

Dok se suđenje nastavlja, svedočenja roditelja ubijene dece, koji su iz sudnice izlazili u suzama slušajući ove detalje, podsećaju da pravni epilog, kakav god bio, nikada neće moći da nadomesti prazninu u hodnicima škole „Vladislav Ribnikar“

 

BONUS VIDEO