Krvavi pir počeo kod spomenika! Krvnik ispalio rafal na 20 komšija, pa se pohvalio: "Ubio sam mnogo ljudi"

U susret trećoj godišnjici masakra koji je usledio odmah nakon tragedije u "Ribnikaru", sela Malo Orašje i Dubona i dalje žive u senci kobne noći između 4. i 5. maja 2023. godine.

Sećanje na devet mladih života koji su ugašeni u besmislenom pohodu Uroša Blažića ne bledi, a detalji iz istrage i svedočenja preživelih oslikavaju svu surovost zločina koji je započeo na mestu proslave, a završio se u bekstvu preko tri opštine.

Foto: printscreen YT

Krvavi pir počeo je u Malom Orašju, kod spomenika „Ravni gaj“, gde su se mladi okupili da uz logorsku vatru proslave predstojeći praznik.

Uroš Blažić je zaustavio automobil i iz automatske puške zapucao na grupu od oko dvadesetak ljudi. Prve žrtve pale su na mestu: Marko Mitrović (18), Lazar Milovanović (20), Aleksandar Milovanović (18), Nikola Milić (15) i Nemanja Stevanović (21). Kasnije je, nakon duge borbe za život, povredama podlegao i Petar Mitrović (26).

Preživeli svedoci opisali su jezive scene u kojima napadač izlazi iz vozila i nastavlja da puca u one koji su već pali, dok su ostali pokušavali da nađu zaklon iza drveća i spomenika. Jedan od preživelih mladića svedočio je pred sudom kako je čuo ubicu kako hladnokrvno govori „lezi dole“ pre nego što bi ispalio još jedan rafal u pravcu ranjenih.

Policajac pokušao da zaštiti sestru

Bez trunke oklevanja, Blažić je seo u automobil i odvezao se u susednu Dubonu. Tamo je, ispred osnovne škole, zatekao grupu mladih na klupama. Ponovo je otvorio vatru, usmrtivši mladog policajca Milana Panića (22), njegovu rođenu sestru Kristinu Panić (19) i njihovog prijatelja Dalibora Todorovića (25). Milan, koji nije bio na dužnosti, pokušao je da reaguje i zaštiti sestru, ali je napadač bio brži.

Foto: Informer

Svedočenja meštana Dubone koji su prvi stigli na lice mesta opisuju potresne prizore roditelja koji su na rukama nosili svoju decu do kola hitne pomoći, nadajući se čudu koje se za njih devetoro nije dogodilo.

"Ubio sam mnogo ljudi" - izjava bez trunke kajanja

Nakon što je posejao smrt u dva sela, ubica je krenuo u bekstvo. Kod naplatne rampe „Mali Požarevac“ upao je u taksi vozilo i, preteći ručnom bombom, primorao taksistu da ga vozi ka Kragujevcu. U automobilu se nalazila i putnica, mlada žena koja je u tom trenutku bila u drugom stanju. Taksista je kasnije na sudu ispričao kako je Blažić bio vidno uznemiren, ali istovremeno fokusiran na bekstvo, hvaleći se kako je „ubio mnogo ljudi“.

Zahvaljujući prisebnosti vozača koji je uspeo da ostane miran i putnici koju je ubica na kraju pustio, policija je dobila ključne informacije o njegovom kretanju. Potera je trajala celu noć, uključujući stotine policajaca, da bi ujutru Blažić bio lociran u selu Vinjište, u pomoćnim objektima kuće svog ujaka.

Tempirana bomba i kuća puna oružja

Sudski proces koji je usledio bio je ispunjen tenzijama i teškim rečima. Tokom svedočenja, Uroš Blažić je priznao zločin, ali je pokušao da krivicu prebaci na društvo i meštane koji su ga navodno „nipodaštavali“, iako je istraga utvrdila da većinu žrtava nije ni poznavao. Porodice nastradalih su u sudnici morale da slušaju i iskaz njegovog oca, Radiše Blažića, koji je negirao bilo kakvu povezanost sa arsenalom oružja pronađenim u njihovoj kući.

- On je bio vojno lice, on je morao znati da mu je sin tempirana bomba sa toliko municije pod krovom-  reči su jednog od očeva nastradalih mladića koje su odjeknule sudnicom nakon što je otac ubice odbio da preuzme odgovornost.

Ubrzo nakon zločina, i otac i sin osuđeni su na 20 godina zatvora.

Bol koji ne prolazi

Danas, murali sa likovima Milana, Kristine, Dalibora, Petra, Marka, Lazara, Aleksandra, Nikole i Nemanje krase zidove njihovih sela kao večna opomena.

Foto: Miloš Rafailović

Iako pravna pravda ima svoje granice, tišina koja vlada u Duboni i Malom Orašju svedoči o bolu koji ne prolazi i o društvu koje i dalje traga za odgovorom kako sprečiti da se takva prolećna noć ikada ponovi.

BONUS VIDEO