Ko je ko u "vračarcima"? Izvor iz istrage objašnjava delovanje klana - Ovo je nova "karika" kriminalne grupe!

Izvor iz istrage otkriva za Informer.rs kako pripadnici "vračarskog klana" vrbuju maloletnike za teška krivična dela.

Radi "popunjavanja" svojih redova, ističe sagovornik, "vračarski klan" zavodi mlade ljude i maloletnike za teška krivična dela, te oni predstavljaju novu "kariku" u kriminalnom lancu.

Kriminalna grupa poznata kao "vračarski klan" razvila se iz ekipe mladića koja se početkom 2000-ih, okupljala u Crvenom parkiću na beogradskoj opštini Vračar.

Prve policijske evidencije o njihovom delovanju odnosile su se na trgovinu narkoticima, nasilničko ponašanje i druga krivična dela, dok je grupa tokom narednih godina, prema navodima istražnih organa, prerasla u jednu od organizovanijih kriminalnih mreža u regionu.

Šira javnost prvi put je za "vračarski klan" čula 2010. godine, kada je uhapšena ekipa predvođena Aleksandrom Stankovićem, poznatim kao Sale Mutavi.

Među osobama koje su se tada dovodile u vezu sa grupom bili su Nikola Vušović, Aleksandar Milošević, Marko Drakula i Luka Cerović. Teretili su se za trgovinu narkoticima, nelegalno posedovanje oružja i druga krivična dela.

Foto: Foto: MUP Srbije

Nakon ubistva Aleksandra Stankovića krajem 2016. godine, prema navodima tužilaštva, vodeću ulogu u grupi preuzeo je Nikola Vušović, poznat kao Džoni sa Vračara. Istrage su kasnije ukazivale da je grupa uspostavila bliske veze sa pripadnicima "kavačkog klana" i da je delovala kao njegova beogradska ispostava.

Foto: MUP Srbije

Prema optužnicama Tužilaštva za organizovani kriminal, grupa je bila organizovana po strogoj hijerarhiji, sa jasno podeljenim ulogama. Pored vođa, postojali su ljudi zaduženi za logistiku, komunikaciju, finansije, nabavku vozila i izvršenje krivičnih dela.

Istražni organi su utvrdili da je komunikacija vođena preko kriptovanih aplikacija, što je predstavljalo jedan od ključnih dokaza u istragama.

Dovode se u vezu sa međunarodnim krijumčarenjem kokaina, ali i sa više teških ubistava i pokušaja ubistava u Srbiji i inostranstvu. Među slučajevima koji se pominju u optužnicama nalaze se ubistva Aleksandra Šarca, Dragana Ristića Čađe i Aleksandra Halabrina, kao i više planiranih likvidacija koje su, prema navodima tužilaštva, sprečene. Sudski postupci za ova dela i dalje traju.

Foto: Privatna arhiva

Velika hapšenja "klanovaca"

Velika policijska akcija sprovedena je krajem 2022. godine, kada je uhapšen veći broj osumnjičenih, dok je istraga proširena na desetine osoba. Optužnicom je kasnije obuhvaćeno više desetina okrivljenih, od kojih se deo nalazi u bekstvu ili je uhapšen u drugim državama.

Tokom 2024. i 2025. godine nastavljena su suđenja pred Specijalnim sudom u Beogradu, dok su pojedini osumnjičeni hapšeni u inostranstvu na osnovu međunarodnih poternica. Posebno se izdvajalo hapšenje Nikole Vušovića u Španiji, koji je važio za jednog od najtraženijih begunaca u Evropi.

Foto: Foto: Shutterstock

Uprkos brojnim hapšenjima, policijske akcije tokom 2025. i 2026. godine ukazale su da pojedini ogranci grupe i dalje pokušavaju da nastave delovanje kroz trgovinu narkoticima, koja je povezana sa kriminalcima u regionu, kao i nasilnim obračunima. 

Hapšenja pripadnika "vračarskog klana", smestilo je pojedince iza rešetaka, međutim njegovi ogranci su i dalje aktivni uz angažovanje maloletnika u obavljanju određenih kriminalnih aktivnosti, upozorava dobro obavešten izvor iz istrage.

Maloletnici u "kandžama" kriminala

- Uključivanje maloletnika u organizovani kriminal jedan od najozbiljnijih problema i nadležni organi već duže vreme beleže zastrašujući rast maloletničkog kriminala - rekao je izvor.

Foto: Shutterstock

Prema njegovim rečima, problem je odavno prepoznat, a trebalo bi poraditi na izmenama zakonskih rešenja koja bi omogućila efikasnije sankcionisanje maloletnika uključenih u najteže oblike kriminala.

Kako navodi, organizovane kriminalne grupe maloletnike najčešće ne uključuju odmah u izvršenje najtežih krivičnih dela.

- U početku im poveravaju jednostavnije zadatke, poput prenošenja novca ili droge i obavljanja logističkih poslova, kako bi stekli njihovo poverenje i proverili njihovu lojalnost. Naravno, tu su zajednički izlasci, "druženja i demonstriranja moći". Tek kasnije, pojedinci među njima mogu biti angažovani za izvršavanje najtežih krivičnih dela, uključujući i ubistva, što posebno zabrinjava - tvrdi izvor.

Izvor upozorava da upravo ovakav način vrbovanja i postepenog uvođenja maloletnika u kriminalnu hijerarhiju predstavlja jedan od najvećih izazova za policiju i pravosuđe.

BONUS VIDEO