BATO MOJ, ZAŠTO SI NAS OSTAVIO, VRATI NAM SE... Jecaji paraju nebo iznad Skele kod Obrenovca

Tri sestre malog Uroša Dragojlovića (8), koji se obesio u šupi njihovog dede, neutešno su plakale i zapomagale juče pored njegovog kovčega. Urošev drug kaže da je on u školi crtao "mračne crteže", samo crnom bojom

"Bato moj, zašto si nas ostavio... Vrati nam se... Kako ćemo bez tebe", odjekivali su juče jecaji tri devojčice nad kovčegom njihovog brata Uroša Dragojlovića (8), koji se u subotu uveče obesio u šupi svog dede u Skeli kod Obrenovca.

Tuga I Bajra i ćerke su veoma teško podnele Uroševu smrt. Uroševa bliznakinja stalno doziva brata i plačeKomšija Dragojlovića

Pored kovčega su nemo i neutešno stajale i Uroševi majka Bajra, kao i deda Milić i baba Sabina Dragojlović, koji nikako ne mogu da shvate zašto je mališan rešio da digne ruku na sebe.

Uroš je, kako su nam rekle komšije, patio za sestrama i majkom, koje su se pre dve godine odselile u Bosnu i Hercegovinu, nakon što je 2014. u udesu poginuo Bajrin muž Miroslav, otac mališana. Urošu, koji je sve vreme ostao da živi u Skeli sa babom i dedom, posebno je nedostajala sestra bliznakinja i patio je što ne može da živi s njom, majkom i druge dve sestre u BiH.

Meštani Skele pričaju da je dečak bio tužan zbog rasturene porodice, ali da niko nije ni pretpostavio da je Uroš pomišljao na samoubistvo.

- Pre izvesnog vremena najstarija sestra se preselila u Skelu, ali to očigledno nije moglo da nadomesti Uroševu čežnju za ostalim članovima porodice. Kad se desila tragedija, Bajra je sa ostale dve ćerke došla u Skelu iz Bosne. I Bajra i ćerke su veoma teško podnele dečakovu smrt. Uroševa bliznakinja stalno doziva brata i plače. Neprestano ponavlja: "Bato, vrati se... Zašto si otišao... Vrati se..." - priča očajni meštanin, koji je juče posetio Dragojloviće kako bi im pomogao da pripreme sahranu.

STRAŠNA SUDBINA MALOG UROŠA (8): Obesio se zbog tuge, otac mu je umro, a MISLIO JE DA GA MAJKA NE ŽELI!

Urošev školski drug ispričao nam je da je on bio ponekad veoma tužan.

- Voleo je da se druži sa nama u školi, igrao se i smejao, ali je ponekad bio baš tužan. Sećam se da je na likovnom često crtao neke mračne crteže, samo crnom bojom. Čuli smo da je Urošev deda pričao sa učiteljicom o tim crtežima - kaže ovaj dečak.

Milić nam je dan nakon tragedije ispričao da je poslednji put video unuka u subotu popodne.

- Uroš mi je rekao da ide kod sestre od strica, u komšiluk, da gledaju crtaće i da se igraju. Nekoliko sati kasnije zabrinuo sam se što ne dolazi kući, pa sam izašao iz kuće da ga potražim. Bio sam prvo kod rođaka kod kojih je Uroš trebalo da bude. Tamo ga nisam našao. Rekli su mi da je bio kratko i da je otišao. Tražio sam ga potom i kod školskih drugova, ali nigde ga nije bilo. Nisam ni slutio da se moj unuk već obesio u šupi - rekao je Milić.

Šupa u kojoj je život okončao mali Uroš

Telo nesrećnog dečaka u šupi pronašao je tek oko ponoći jedan rođak koji se na Milićev poziv uključio u potragu, pa su o svemu odmah obavešteni policija i Hitna pomoć.

- Kada su stigli lekari, samo su odmahnuli glavom. Bio se već ohladio - ispričao je Urošev deda.

Mališan je, prema njegovim rečima, oko 18.30 krišom ušao u šupu, popeo se na sto, a onda je kanap prebacio preko krovne grede, napravio omču i navukao je sebi na vrat.

- Potom je skočio sa stola i obesio se. Lekari su nam rekli da mu je vrat pukao i da je na mestu ostao mrtav - neutešan je deda.