EPILOG ZLOČINA U MAJILOVCU KOJI JE VEĆ 11 GODINA MISTERIJA! Marina tužila Srbiju sudu u Strazburu, traži 17 miliona dinara odštete za pritvor!

Marina Andrejić (48), koja je 703 dana bila u pritvoru zbog sumnje da je u julu 2010. ubila sina Đorđa (13), posle čega je oslobođena, tužila je Srbiju jer je nezadovoljna odštetom od dva miliona dinara. Traži 200 evra za svaki dan pritvora

Marina Andrejić (48) iz Majilovca kod Velikog Gradišta, koja je najpre osuđena, pa oslobođena za ubistvo sina Đorđa (13) 22. jula 2010. godine, tužila je Srbiju Sudu za ljudska prava u Strazburu, zahtevajući 17 miliona dinara odštete za neosnovani pritvor!

Ona je provela ukupno 703 dana iza rešetaka, pre nego što je oslobođena optužbi za ubistvo, za šta je od suda dobila oko dva miliona dinara odštete. Marina smatra da je to premalo, pa traži pravdu u Strazburu, zahtevajući da joj država Srbija isplati oko 200 evra za svaki dan koji je provela u ćeliji!

Ubistvo njenog sina Đorđa je punih 11 godina obavijeno velom misterije i najverovatnije se nikad neće ni saznati šta mu se zaista desilo kobnog dana i ko je ubica, ako nije Marina.

Pomirila se s ćerkom

Marinin advokat Srbislav Stojanović potvrdio nam je da je pre dva meseca uputio žalbu sudu u Strazburu zbog premale odštete za neosnovan pritvor.

- Pošto smo iscrpli sva pravna sredstva pred srpskim pravosuđem, morali smo da potražimo pravdu u Strazburu. Tražili smo da se Marini za svaki dan pritvora isplati po 200 evra, jer je dobila je samo oko 2.800 dinara po danu, što je nedopustivo malo. Neki povlašćeni pritvorenici, poput nekolicine onih koji su hapšeni u akciji "Sablja" 2003. godine, dobijali su po 300 ili 400 evra po danu neosnovanog pritvora. Nadam se da ćemo naterati državu da pravedno obešteti moju klijentkinju, jer pred zakonom svi moramo da budemo jednaki, iako će to, nažalost, biti na štetu poreskih obveznika - istakao je Stojanović.

Marina je, inače, uhapšena samo tri dana nakon nestanka njenog sina u julu 2010. i najpre je u istrazi priznala da je ubila svoje dete, tako što mu je motikom smrskala glavu. Međutim, kasnije je sve to porekla.

Viši sud u Požarevcu ju je dva puta prvostepeno osudio na 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Kragujevcu pobijao te presude i na kraju ju je oslobodio. Ubrzo zatim, ona je tražila odštetu od države za nesnovan pritvor, ali nije dobila ni blizu onog iznosa koji je tražila.

Marina je najpre izvesno vreme živela sa jednim deviznim penzionerom u Kličevcu kod Požarevca. Nakon raskida te veze, vratila se kod roditelja u rodno selo Lučica. Njena ćerka Anđela je za to vreme bila kod babe, Marinine svekrve, i Marina godinama nije komunicirala s njima.

Posle smrti svekrve, Andrejićeva se pomirila sa ćerkom, posle čega se odselila u okolinu Novog Pazara, gde i danas živi. Prema poslednjim informacijama do kojih smo došli, ona radi u jednoj tekstilnoj fabrici.

Uskom krugu ljudi s kojima se druži poverila se da je morala da pobegne iz rodnog sela i iz Majilovca, jer su je ljudi "popreko gledali i satanizovali je".

Uništen DNK

Sudbina njenog sina je potpuna misterija i možda samo Marina zna šta se tačno desilo sa malim Đorđem kobnog dana.

Đorđe je, naime, pre tačno 11 godina nestao u ataru sela Majilovac, nakon što je sa majkom otišao na njivu. Za dečakom se tragalo skoro četiri meseca, ali on nikad nije pronađen. Lovci su tek 7. novembra 2010. u selu Majilovac pronašli lobanju, za koju je Biološki fakultet u Beogradu DNK analizom najpre utvrdio da je pripadala nestalom dečaku. Međutim, usledio je šok kada je druga grupa veštaka ustanovila da je lobanja bila oprana u izbeljivaču, što se radi kad se želi uništenje DNK. Marinin branilac je zato zatražio da se zubi lobanje uporede sa Đorđevim zubnim kartonom, ali sud to nije dozvolio.

Marina, ali i jedan broj meštana Majilovca, strahuju da je Đorđe zapravo bio otet, pa odveden u Italiju, gde je ubijen, a njegovi organi prodati na crnom tržištu za transplantacije.