"Dođem kući, na TV-u ja u zatvoru"! Bivši policajac umalo uhapšen zbog ubistva Đokića

Iako zvaničnu potvrdu nije dobio, Marko Momčilović za Telegraf.rs objašnjava da je čuo da ga je Goran Džonić optužio

Bivši policajac Marko Momčilović iz Žitkovca jedan je od četvorice ljudi koji su u 22. oktobra privedeni u sklopu istrage ubistva tročlane porodice Đokić iz Aleksinca.

Oko 17 sati u zgradu niške Policijske uprave pod jakim ozbezbeđenjem osim njega dovedena su i braća K. M. (39) i A. M. (40) iz Moravca kao i T. I. iz aleksinačkog sela Prćilovica. Ubrzo je MUP saopštio da su braća iz Moravca uhapšena zbog sumnje da su učestvovali u izvršenju teškog ubistva. Marko i T. I. su iste večeri pušteni a u službenoj belešci navedeno je da su saslušani samo u svojstvu građana.

I pored toga, Marko i dalje u medijskim izveštajima nailazi na svoje puno ime i prezime kao osobe koja je povezana sa ubistvom Đokića a vrhunac zabune je nastao kada je neko navodno iz KPZ Niš, pozvao njegovu majku i zatražio da mu u zatvor donese odeću.

Momčilović priznaje da mu ni posle dva dana otkako su mu u Ulici Kosovke devojke u Nišu stavljene lisice na ruke, nije jasno šta ga je i zbog čega snašlo.

- Slučajno sam sreo na ulici svog školskog druga (A. M.) koji živi nedaleko od mene. Pošao je u Niš na ručak, pa me je pozvao da mu se pridružim u jednom tamošnjem restoranu. Kad smo završili, krenuli smo nazad njegovim vozilom da bi nas u Ulici Kosovke devojke presrela policija. Bilo je kao na filmu, bili su naoružani pištoljima, puškama, rekli su nam da podignemo ruke da legnemo i stavili nam lisice. Nisam imao pojma šta se dešava, bio sam totalno zbunjen, pitao sam šta se dešava ali niko ništa nije odgovarao. Sve se ponovilo i prilikom ulaska u zgradu policije, bilo je zaista „filmski“, nisam mogao da se saberem, bio sam u šoku – opisuje Momčilović policijsku akciju u kojoj se sticajem okolnosti našao.

Foto: Informer

Nakon kraćeg vremena u dežurnoj službi, Marko se našao oči u oči sa inspektorima za krvne delikte OKP Niš.

- Skinuli su nam lisice, ti ljudi su bili prijatni ali nam i dalje nisu govorili o čemu su radi. Ponudili su mi neki papir da potpišem kako bih se saglasio da ću ostati u policiji koliko bude potrebno. Bez pogovora sam parafirao dokument jer sam znao da nisam nizašta kriv. Ubrzo je stigao i advokat koga je angažovao moj brat Darko ali je inspektor kazao da za njim nema potrebe jer će brzo biti pušten. Sve se to dešavalo oko 21 sat, posle petnaestak minuta su mi kazali da idem na poligraf. Pitali me da li znam kojim je pištoljem izvršeno ubistvo, ja kažem ne znam, da sam u novinama čitao da je kalibar devet ili 7.65 milimetara. Kazali su mi da će nabrajati pet vrsta pištolja a da ja za svaki treba da kažem „ne“. Zatim su me upitali da li imam saznanja o ubistvu porodice Đokić, pa onda da li sam ih ja ubio i druge stvari oko tog zločina. Kad su završili, zahvalili su se i kazali mi da sam slobodan i da sam prošao poligraf – priča Marko.

I taman, kako kaže, kada mu je pao kamen sa srca usledio je „hladan tuš“.

- Ušao sam u drugu prostoriju, gde je ubrzo ušao taj isti inspektor i kazao mi da mi je ipak određeno zadržavanje do 48 sati. Zaledio sam se, pitao sam zbog čega, zašto su rekli da idem a sad ovo. On je kazao: " Pa, prošli ste poligraf, ali.... "Počeo je da diktira nešto, da navodi član zakona i da pominje teško ubistvo. Kažem : - Kakvog bre ubistva ? Prebledeo sam. Međutim on je kazao da tako mora. Nisam se predavao, rekao sam mu : - Pa da si i ti bio sa nama u autu i tebe bi uhapsili, ne razumem, idite, zovite mi advokata. On je izašao, vratio se posle sedam, osam minuta i kazao mi da sam slobodan – opisuje Momčilović kako je umalo uhapšen.

Međutim, kako kaže, njegove muke nisu bile završene.

- Oko 22 sata sam došao kući, kad vidim na medijima da sam u zatvoru. Puno ime i prezime i moja slika, bratanica viče: "Eno čike na televizoru.“ Juče su zvali moju majku, kažu iz zatvora da ponese papuče i donji veš. Ljudi me sad gledaju sa nepoverenjem, krste se, beže od mene, skočio mi je pritisak a jedva sam našao doktora da me primi – žali se Marko.

Iako zvaničnu potvrdu nije dobio, Momčilović objašnjava da je čuo da ga je Džonić optužio.

- Mi smo u nekom daljem srodstvu, ali ga nisam video od 1997. godine kada sam priredio ispraćaj u Sremsku Kamenicu gde sam otišao na školovanje za policajca. Pre nekoliko meseci sreo sam ga u Sokobanji, nisam ni znao da mi je rođak dok mi to nije kazao jedan prijatelj. Nisam ga video 20 godina jer sam odsustvovao od kuće, boravio sam i u inostranstvu, skoro sam se vratio. I sad ovo, pišu da sam obučavao kriminalce, da sam ih učio kako se skrivaju tragovi, da sam saučesnika, da sam sa braćom Milošević ucenio Džonića da ubije Đokiće. Haos jedan opšti, ljudi koji me ne poznaju dobro svašta misle, rodbina zove zabrinuta, ma strašno – priča Momčilović.

Njegov brat Darko objašnjava da ceo kraj zna da je Marko dobar momak bez obzira na to što je kao vrlo mlad osuđen zbog razbojništva što ga je koštalo i posla u policiji.

- Kad su tražili ubice Đokića, policajci njega nisu ni zvali na poligraf jer znaju da on tako nešto nikada ne bi učinio. Siguran sam da je bar 150 ljudi ispitano na taj način, išli su redom, kontrolisali svakog ko ima policijski dosije. Međutim, Marko im nije bio sumnjiv i mislio sam da će na tome ostati. Nisam očekivao ovo što mu se desilo. Ne znam kako je on uopšte doveden u vezu sa Goranom. Jesmo neki rod, bili smo mu na svadbi jednog od sinova, posle nas više nije ni zvao. Iznenadili smo se kada smo čuli da je uhapšen zbog bratovljevog ubistva, tek tad mi je palo na pamet da je on strastan pecaroš te da zaista dobro poznaje to područje gde su nađena tela porodice Đokić – kaže Darko.

Najkivnija na Gorana zbog optužbi na račun Marka je njegova majka Stana.

- Jesmo dalji rod ali smo ga poštovali. Međutim, poslednje vreme se nešto sa njim dešavalo, nije to bio Goran koga znamo. Strašno sam se potresla kada sam čula da je ubio Đokiće. Pa, zar zbog para da ih pobije, ako je bio stvarno u nekoj krizi, trebao je nešto da proda, imao je šta, pa makar samo so i hleb jeo. Ako je hteo da ih opljačka, mogao je da ih veže da uzme pare a ne da ih pobije. A, tek ovo što je nama uradio je neopisivo. Pa moj Marko beži i uši zatvara kad koljemo svinje, pa kud bi on mogao nekog da ubije – čudi se Stana.