/Audio-snimci/ "Na jug sam došao sa 30 dinara! Čuvao sam vođe od "Zabranjenih", nisam imao ni za hleb! Razgovor Velje Nevolje, monstruma iz "Kavačkog klana"!

Pozicija koljača Velje Nevolje i njegove mafijaške grupe najviše je ojačala nakon preuzimanja južne tribine Partizanovog stadiona. Time je, naime, srpski ogranak "kavačkog klana", na čijem su čelu bili Veljko Belivuk i Marko Miljković, dobio veliki broj ljudi, navijača, koje su mogli da angažuju za svoje kriminalne poslove. U početku trgovinu drogom, a potom otmice, razbojništva, zverska ubistva...

U ekskluzivnim audio-snimcima Belivukovih razgovora koje Republika, portal Srpskog telegrafa, objavljuje iz večeri u veče, monstrum, između ostalog, iznosi svoju verziju o tome kako su on i njegovi ljudi zagospodarili jugom:

- Mene utakmice nikad nisu interesovale u životu. Igrom slučaja mi je drugar ponudio i rekao, pošto smo radili obezbeđenje po klubovima: "Hajde, jedan moj poznanik ima problem, ne može da izgura priču, ima problem sa "Zabranjenima", ima problem s tim, tim i tim... Ako hoćete da radimo za dnevnice, da ih čuvamo, prosto i jednostavno, nema laži, nema prevare. Nas je dolazilo 10-15, spremnih tu, ako se ovi pojave, da ih mi odbranimo. U tom trenutku mi se to učinilo kao odlična ideja jer je to bio period kad sam dobio dete, nisam imao dinara. Kad nisam imao hleb da kupim, imao sam 30 dinara u kući. Znači nisam mogao ceo hleb da kupim jer je bio 33 dinara, a pola nisu hteli da mi prodaju.

Foto: Fotoilustracija/eStock/Tanjug/Informer

Tada ga, kako tvrdi, fudbal i Partizan nisu interesovali.

- Nema pevanja, nema skandiranja, nema nošenja grobarskih stvari, ma ne interesuje me ništa. Moje je bilo da mi sačuvamo te momke ako se pojavi suprotna ekipa. Nikad nisam bio partizanovac, ja bilo šta drugo sad kad bih rekao, ja bih slagao. Mene svi ovde na jugu cene zbog toga, što sam ja rekao pred svima, imali smo sastanak, celu Srbiju smo zvali što se tiče grobara da dođu iz svakog mesta po dvojica, njih je bilo tu jedno 300-400, ja sam pred svima njima rekao: "Ja ovde nisam zato što ja volim Partizan i poginuću za njega. Ja sam ovde iz drugarstva prema nekim ljudima." Ljubav prema Partizanu se polako nekako sama stvorila, ne u toj meri kao Sikiju, Čegiju ili toj nekoj staroj ekipi. Nikad ja ne mogu da budem grobar kao oni, to nemoj da se lažemo, ali vremenom se zavolelo to, verujte mi.

Usledila je priča o sukobu sa grupom "Vandali".

- Pošto smo svi mi majmuni, samo ste vi "Vandali" pametni, da vam kažem sad da mi se svi napušite ku*ca, svi u kompletu, znači svi "Vandali" meni popušite ku*ac. Odakle vama ideja da se sami potpisujete, znači svi idu kao "Grobari - jug" samo su "Vandali" pametni, samo se oni potpisuju. Niko ne kači sliku, samo "Vandali" kače sliku, zašto biste pripisali sebi neke zasluge? E, pa pušite ku*ac, sad da vam kažem lepo, ko je slikao, ko je okačio, naje*em mu se svega živog i mrtvog - ispričao je Belivuk i dalje nastavio o navijačima, mada se ispostavilo da on nije bio navijač, već klasičan mafijaš:

- Mi, da kažeš navijači, predstavljeni smo kao najgori ljudi u zemlji, sve što loše uradiš to će biti provlačeno mesecima kroz novine. Mi, kad smo pravili akciju za decu sa Kosova, nigde se nije pominjalo, kad smo kupili zvono za crkvu koju su Albanci uništili na Kosovu, nigde se nije pisalo. Mi to nismo ni tražili jer mi to nismo ni radili medijski nego zato što osećamo. To nigde nije pisalo, da smo loši, to svugde piše. Nismo mi sad nevini, ja ne mogu da kažem, nismo mi sad neki da kažeš, eto slučajno su nas uzeli da nas provlače kroz novine, ali nismo mi sad toliko loši. Što svi misle da smo mi sve narkomani, probisveti, alkoholičari. Imam ženu, dvoje dece, radim normalno, ide mi staž, plaćam porez državi i mi živimo normalno. Nas svi pljuju kako smo mi plaćenici, esenesovci, botovi, itd. To nema veze s mozgom, ko god nas je upoznao.

Foto: printscreen

Na jugu, priča Belivuk, nema mnogo ljudi.

- Možda 500, 1.000, 2.000 zavisi, ali svako od njih zna pravu istinu o nama. Ja nikad nisam krio da sam ja ovde prvo došao da radim obezbeđenje tih ljudi, ali vremenom, kako se odmotavalo klupko i kako sam se sprijateljio sa određenim ljudima, upoznao Saleta, e onda smo seli, videli da to što oni rade uopšte nije ispravno. Mi smo u otvoren sukob ušli sa tim Vavićem, koji je nebitan dečko univerzuma, a njima je ovde predstavljao strah i trepet. To su ljudi koji su maltretirali ljude po tribini, igrače privatno, otimali im pare, itd. Mi to nikada nismo radili tako. I vremenom spontano dođe do toga da se ceo jug okrene i nas prihvati kao vođu. Sad da ne bude tu kao da ja nas predstavljam da smo mi neki robinhudovci koji smo se pojavili tu i kao sad mi stajemo na noge. Ali generalno tako i jeste jer nama su došli ljudi s juga i prihvatili nas kao vođe. Nama su se oni priključili i tako je ta priča nastala nesvesno, mi smo nesvesno postali vođe. Oni su svi postojali vođe tako što su dolazili, išli na tuče, boli neku decu, skidali majice, pravili na silu tu priču.