Aleksandar (17) hteo da zaradi novac za lečenje majke, sestre i oca, pa stradao u jezivoj eksploziji

Tinejdžer Aleksandar D. (17) iz lučanskog sela Bjelica nastradao je prošle subote, 20. novembra, dok je u garaži brusilicom sekao đule, koje je eksplodiralo i na mestu ga ubilo!

Nesrećni dečak nije znao da u starom topovskom đuletu ima baruta, pa je varnica izazvala detonaciju, koja je Aleksandru raznela deo glave, ruku i nogu.

Prema nezvaničnim saznanjima iz čačanskog tužilaštva, samo nekoliko trenutaka pre eksplozije sa Aleksandrom su u montažnoj garaži na porodičnom imanju bile i njegove majka i sestra. Samo što su izašle iz garaže, odjeknula je snažna detonacija.

Izbegle smrt
- Majka je ispričala policajcima da su članovi njene porodice reciklirali odbačene metalne predmete kako bi ih prodali kao sekundarne sirovine jer su time popunjavali oskudni kućni budžet. Nesrećna žena je kazala da je njen sin u trenutku nesreće radio na nekom teškom loptastom metalnom predmetu, koji joj je ličio na teg. Prema opisu, može se zaključiti da je reč o starom topovskom đuletu, zaostalom iz nekih davnih vremena. U trenutku nesreće dečak je bio sam u garaži, tako da nema ni osumnjičenih, ni krivičnog dela - rekli su nam u tužilaštvu u Čačku.

Inače, Aleksandrova porodica živi vrlo oskudno, na ivici siromaštva. Stradali mladić bio je jedini zdrav član porodice, pošto su mu majka i sestra dijabetičari, a otac mu je bubrežni bolesnik i ide na dijalizu. Dečak je redovno pohađao školu, ali je i radio i pomagao porodicu prodajom sekundarnih sirovina.

Skoro sav zarađeni novac dečak je trošio na lečenje članova svoje porodice.
U službi Hitne pomoći u Lučanima rekli su nam da je Aleksandar prošle subote dovezen sa stravičnim povredama i nije davao znake života. Eksplozija mu je raznela deo lobanje, otkinula jednu ruku i deo noge, a po čitavom telu imao je rane od gelera.

Čestita porodica
Meštani Bjelice imali su samo lepe reči za Aleksandra i njegovu porodicu.
- Ova tragedija je samo kap u čaši punoj nedaća koje su proteklih godina zadesile tu dobru i čestitu porodicu. Duša me boli za Aleksandrom, bio je vredan i pošten mladić. Kada je on stasao i počeo da radi, Aleksandrov otac, koji je godinama na dijalizi, odahnuo je jer je konačno imao ko da ga zameni, da mu pomogne da prehrani porodicu. Živeli su pošteno, ali uvek skromno, jer su mnogo novca davali na lečenja - priča Aleksandrova rođaka iz Bjelice.