"Nećemo da odugovlačimo, drug ti je ubijen" - ove reči odzvanjale su u glavi Mileusnićevog najboljeg druga, a sada progovorio o susretu sa ubicom!

Filip Bjelić, najbolji prijatelj pre tri godine ubijenog Miloša Mileusnića (24), za Telegraf.rs, govori o danu kada je izgubio druga, suđenju ubici i životu bez prijatelja

- Miloš je uvek uz mene, pogledajte nosim njegovu jaknu. Nekoliko meseci pre nego što će biti ubijen rekao mi je: "Ako odem u Ameriku, jaknu ću ti pokloniti"- ovako počinje priču za Telegraf.rs Bjelić dok pored sebe odlaže Miloševu zimsku jaknu.

Filip i Miloš su bili cimeri četiri godine, i delili su dobro i zlo u četiri zida. 

Foto: Printscreen Instagram/Privatna arhiva

- Umeo je Miloš da mi kaže: "Joj, Filipe kada bi ovi zidovi znali da pričaju šta sve čuju od nas". Ni pomislio nisam da ću se iseliti iz stana i da ću iznositi i moje i njegove stvari. Miloševi roditelji su me pitali šta želim da uzmem od garderobe. Rekao sam samo jaknu i to je to. Od tada je čuvam i pazim gde je odlažem - priča Filip dok stiska prste na rukama.

Kada treba da vrati sećanja na dan kada mu je Neđeljko Đurović uzeo najboljeg prijatelja, bude mu teško, a i razumljivo je.

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

- Tog 27. januara bio sam u gradu i vratio se oko pet ujutru. Miloš je bio budan. Sećam se da sam ga molio samo da me pusti da spavam, a on je želeo što više da pričamo. Stalno me je nešto zapitkivao... - objašnjava Filip i dodaje da je Miloš, zatim, otišao da se vidi sa devojkom Katarinom.

Foto: Facebook

Kako kaže, iz sna ga je probudilo zvono na vratima, a kada je otvorio video je policiju. 

- Sećam se da su mi rekli: "Nećemo da odugovlačimo, drug ti je ubijen". Nisam znao šta me je snašlo i gde se nalazim. Ispitivanje su nastavili u stanici policije. Dok sam davao izjavu čuo sam kako je zvonio alarm na Miloševom mobilnom telefonu. Navio ga je kako bismo zajedno gledali Novaka Đokovića - priča Filip.

Filip kaže da se seća i susreta sa Miloševim ubicom.

- Došao je dan početka suđenja Đuroviću. Stajao sam ispred sudnice, a Đurović je išao ka meni. Nisam znam kako da reagujem. Zanemeo sam od bola. Osećao sam se kao da ću pasti u nesvest. Celo telo mi se naježilo.  On je bio hladan, bezosećajan... Da takvog čoveka sretnem usred dana na ulici ne bi mi bilo prijatno - priča Bjelić i dodaje da jedino što želi jeste da osuđeni ubica njegovog druga bude u zatvoru do kraja života i da pati kao što pati on za najboljim prijateljem.