Roditelji silovane devojčicw iz Šapca... Želimo mu 12 godina robije, zbog sve dece

- Neka se brani kako hoće, neka menja iskaze, mi verujemo da će sud utvrditi istinu i pravično presuditi zbog svih manijaka kojima padne na pamet da zlostavljaju decu - kažu roditelji devojčice

Suđenje Aleksandru I. (38) iz Belotića kod Bogatića zbog obljube dvanaestogodišnje devojčice 19. juna prošle godine, počelo je u petak u Višem sudu u Šapcu i biće nastavljeno 22. marta.

Na prvom glavnom pretresu svedočio je samo optuženi koga Više tužilaštvo tereti za krivično delo obljuba nad detetom, a za novi glavni pretres pozvani su svih svedoci koji su dali iskaze u tužilačkoj istrazi, kao i veštaci - psihjatar, psiholog i ginekolog.

Roditelji devojčice su pomalo iznenađeni što je novi glavni pretres zakazan u kratkom roku i pretpostavljaju da to znači da će sud brzo doneti presudu.

- Deset meseci smo pod pritiskom zbog svega što se detetu dogodilo, a to ne može da se zaboravi niti oprosti. Mi smo se i u istrazi pridružili tužilaštvu koje njega tereti po službenoj dužnosti. Živeo je nedaleko od naše kuće, radio je u našoj kamenorezačkoj radnji poslednjih pet godina i svakog dana je bio u našem dvorištu, a sada se psihički pripremamo za susret na sudu. Biće neprijatno, ali ćemo se potruditi da iskontrolišemo svoj bes i budemo razumni - kaže devojčicin otac Vladan.

Oni očekuju da sud izrekne maksimalnu zatvorsku kaznu od 12 godina, koliko je Krivičnim zakonikom zaprećeno za krivično delo obljube deteta.

Aleksandar I. je, kako se navodi u optužnici, zloupotrebio poverenje devojčice tako što ju je izveo napolje iz svečane sale sa veselja na kojem je za istim stolom sedeo sa kolegama sa posla i roditeljima devojčice i tada je napastvovao.

- Neka se brani kako hoće, neka menja iskaze, mi verujemo da će sud utvrditi istinu i pravično presuditi zbog svih manijaka kojima padne na pamet da zlostavljaju decu - kažu roditelji devojčice.

Od kada su sa svojom ćerkom preživeli dramatičnu noć, majka Stanka i otac Vladan su neprestano na lekovima za smirenje. Ipak im je najteže što ćerka još uvek i pored četiri jaka leka protiv stresa i hormonske terapije ni posle deset meseci "nije isto dete kao ranije".

- Po glasu i pogledu se prepoznaje koliko je nespokojna i koliko joj je teško. Još uvek ne sme da spava sama i u sobi mora da gori lampa, ima noćne more, plače dok spava, često se budi iz sna. Jedno jutro se probudila krvavih usana, izgrizla ih u snu. Promenjljivog je raspoloženja. Juče je bila dobro, danas je snuždena, samo leži i ćuti - priča majka.

Devojčica redovno odlazi kod dečijeg psihijatra, a roditelji, naročito majka, svakodnevno je hrabre da nastavi život podignute glave i sa što blažim ožiljcima na
duši.