Poražavajući podaci! SVAKI SEDMI SREDNJOŠKOLAC RASTURA NARKOTIKE! Najmlađi diler ima svega 13 godina

Prema poslednjem istraživanju Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, svaki sedmi beogradski srednjoškolac rastura narkotike. Nažalost, policija sve češće ima posla sa decom koja idu u osnovnu školu. Zbog dilovanja droge uhapšeni su brojni maloletnici, a najmlađa su dvojica trinaestogodišnjih dečaka, jedan iz Beograda, a drugi iz Novog Sada

U Beogradu je ove nedelje uhapšen muškarac (26) zbog sumnje da je neovlašćeno držao opojne droge. Ali tragom ovog hapšenja policajci su došli i do dečaka (13) kod kojeg su takođe pronašli supstance za koje se veruje da su opojne.

Naime, sumnjalo se da je muškarac drogu prethodno kupio u jednoj igraonici na Voždovcu, a kada su policijski službenici izvršili pretres tog objekta, kod trinaestogodišnjaka su pronašli 37 paketića sa materijom za koju se sumnja da je marihuana i 10.000 dinara.

Foto: Informer

Kriminolog Ratomir Antonović i objašnjava da se smatra da su deca "najbolji dileri".

- Stariji u njima vide potencijal zato što su oni u kontaktu sa decom svog uzrasta. I onda njima mogu najlakše da doture tu drogu, i to u institucijama u kojima deca najviše borave, a to su škole - kaže Antonović i dodaje da dileri koji imaju iskustva, sad već organizatori šverca narkotika, decu biraju za svoje "pomoćnike" upravo iz tog razloga.

- Deci za to daju određenu novčanu nadoknadu ili ih "navlače" da budu korisnici i time ih drže u stanju zavisnosti. Uglavnom je reč o deci iz rasturenih porodica i brakova, kao i onoj sa socijalne margine. Takva deca se koriste za potrebe rasturanja narkotika - kaže kriminolog.

 

Antonović naglašava da nije uvek bilo ovako.

- Ranije je bilo drugačije, ali danas je mnogo više dece koja se bave dilovanjem jer su prepuštena sama sebi. Svaki dan smo svedoci toga da dete od 13-14 godina prodaje drogu još mlađoj deci. Sve se odvija u neposrednoj blizini škola, ali i u školskim dvorištima - kaže on.

- Dok traje nastava imate školske policajce i čuvare, pa to nije toliko često, ali ti ljudi ne mogu da kontrolišu šta se dešava noću i oko samo ustanove. Čim izađu iz školskog dvorišta oni su van dometa i rade šta hoće - zaključuje kriminolog.

Foto: Fotoillustracija

Profil dece koja su "ciljna grupa" kriminalnih organizacija nije preciziran, ali psihološkinja Ljubica Bogetić objašnjava da se najčešće cilja na uzrast kada su u pubertetu.

- Od 12 pa sve do 18-19 godina su najnezgodnije godine, jer su deca tada najnesigurnija u pogledu svog identiteta. Ona u tom dobu traže sebe i dodatni problem je ako imaju osećaj da su odbačena, bila to porodica, društvo ili sama njihova ličnost. Ona onda drogu gledaju kao rešenje tih problema, ali i lak način za zaradu - kaže Bogetić za 24sedam.

Smatra da je decu lako ubediti da na takav način mogu da zarade novac.

- Uglavnom su i konzumenti i prodavci, a to je najopasnije. Na najmlađima se najviše i zarađuje, pa se zato ide na to da se prvo" navuku" da konzumiraju drogu, pa onda da se nađe način da uz to i zarade. Da bi kupovao drogu, mora da ima i konstantne prihode, i tu se stvara začarani krug - kaže ona.

- Droga im pomaže i da potisnu određene emocije, i to je ono što je zapravo njena funkcija. Ona im u momentu dozvoljava da budu ono što bi želeli da budu, uz pomoć nje to ostvaruju. Najveći problem je taj što je probati drogu jako jeftino, a onda se dolazi do momenta kada im je ona potrebna svaki dan. Konzumenti ne mogu to da isprate na osnovu roditeljskog džeparca, ako postoji, već sami nalaze način da dođu do novca, i dilovanje im se čini najlakšim i najprofitabilnijim načinom - ističe Bogetićeva.

Osim novca i lakšeg pristupa drogi, ono što im je možda i najvažnije jeste status u njihovom društvu koji tada dobijaju. Pa psihološkinja objašnjava da se deca time diče i u njihovoj glavi oni tako dobijaju moć u okruženju, što im na kraju bude presudno.