"DA JE PRIŠLA BLIŽE, MORALI BISMO I NJU"... Žena iz Surduka pukom srećom izbegla da bude žrtva klana Velje Nevolje! ŠOK TRENUTAK!

Specijalni sud potvrdio je u ponedeljak drugu optužnicu protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i deset pripadnika njihove organizovane grupe, kojom se terete za ubistvo Nikole Mitića u avgustu 2020. godine i Gorana Mihajlovića u aprilu 2019. godine

Naime, jedna žena iz Surduka samo je pukom srećom 2. aprila 2019. godine izbegla smrt. Sekunde su je delile od sudbine Gorana Mihajlovića, čije je telo spaljivano u dvorištu vikendice u Ulici cara Lazara. Njen susret sa Veljkom Belivukom kraj ograde, u blizini kuće smrti iznad Dunava, srećom, trajao je kratko.

Ovaj detalj, pored ostalog, navodi se u spisima Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), koje vodi istragu protiv Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i još tridesetak pripadnika ove kriminalne grupe.

- Sekao sam drveće i grane kako bi vatra bila što jača. To je trajalo do kasno uveče. Pre nego što će se smračiti, komšinica sa desne strane, koja ili živi u toj susednoj vikendici ili je samo svratila, u jednom momentu je prišla ogradi. Ja sam se nalazio iza šupe, blizu te ograde, gde sam čuo da Veljko (Belivuk prim. aut.) razgovara sa tom gospođom. Posle određenog vremena, prestaje da priča sa njom, vraća se i komentariše: "Da je prišla bliže, morali bismo i nju!" - navodi se u spisima izjava okrivljenog Nikole Spasojevića. 

Krvavi posao uklanjanja Mihajlovićevog tela trajao je do 22 sata uveče. Inače, planirano je bilo da on bude ubijen u Surduku i odmah tamo spaljen.

Ipak, prema dokazima iz spisa, on je namamljen u vikendicu u Ritopeku, gde je i ubijen hicem u glavu, a potom prebačen kamionom u vikend-naselje u podnožju Fruške Gore, gde su ceo dan spaljivani njegovi ostaci, rekao je svedok.

- Sutradan smo se našli kod stadiona Partizana i opet otišli do te kuće u Surduku. Oni su pogledali zgarište, Belivuk i Miljković. Onda su ispolivali sonom kiselinom deo gde su sekli, gde je Velja sekao ostatke pokojnog momka. Posle su mi pokazivali podrum te kuće. Tu su bili najloni, nalik na one iz Ritopeka, stolica na sredini. Spakovali su te najlone jer nisu navodno korišćeni i stavljeni su u šupu. Zadržali smo se još kratko, kada su se uverili da je sve sklonjeno i vratio sam ih do stadiona - opisao je svedok.

Prema saznanjima iz istrage, ubistvo Gorana Mihajlovića je prvo u nizu zločina gde je telo uklanjano na određeni način. Posle "iskustva" sa likvidacijom karatiste Vlastimira Miloševića, kako se sumnja, Belivuk i Miljković su odlučili da tela ubijenih pale i melju i ostatke bacaju u Dunav.

Iz nekog razloga, iako je kuća u Surduku trebalo da bude mesto svih planiranih smaknuća, od nje se odustalo i klanica, kako su je zvali, napravljena je u vikendici u Ritopeku.

- Izgleda da ih je susret sa komšinicom poremetio u određenom smislu, pa su zaključili da tu mogu da privuku nepotrebnu pažnju. Nije bilo visoke ograde i ostalih prepreka koje bi ih zaštitile od znatiželjnika. Zato je kuća u Ritopeku sve to posedovala, a i Dunav je bio blizu - navodi sagovornik blizak istrazi.

Foto: ATA/Insajder/Marko Đoković

Svim žrtvama posle otmice ova kriminalna grupa je obećavala da će ih pustiti pošto im uzmu drogu ili novac. To se dešavalo i sa Goranom Mihajlovićem, ali i Nikolom Mitićem. NJemu su rekli da će dobiti batine i da je onda slobodan. Mitića je prethodno, ispred zgrade američke ambasade na Dedinju, u saobraćaju "isekao" Marko Miljković, a kada se zaustavio, došli su drugi i kidnapovali ga.

Izvesno vreme je proveo na stadionu Partizana, u takozvanom bunkeru, tamo je tučen, a onda prebačen u kuću smrti u Ritopeku. U ovoj vikendici je fotografisan, a fotografija je razmenjivana preko zaštićene aplikacije "Skaj". Mitić je ubrzo ubijen, isečen i samleven u industrijskoj mašini za mlevenje mesa. Ostaci su bačeni u Dunav.