ATENTATOR NA PREMIJERA ĐINĐIĆA PUŠTEN NA SLOBODU! Dušan Krsmanović priznao krivicu, PA DOBIJAO PRETNJE U ZATVORU

Dušan Krsmanović, osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, pušten je iz zatvora, nezvanično je potvrđeno Kuriru.

Reč je o bivšem pripadniku zemunskog klana koji je osuđen za ubistvo premijera Zorana Đinđića, a uhapšen je u policijskoj akciji Sablja koju je MUP pokrenuo posle ubistva premijera 12. marta 2003. godine.

Prema odluci Apelacionog suda, on je na slobodu izašao posle dve trećine izdržane zatvorske kazne. Bio je osuđen na 30 godina. Pokajao se i u toku izdržavanja kazne tražio je da se ona ublaži i da mu se pruži šansa. Prethodno je u poslatom pismenu Vrhovnom sudu potvrdio da je učestvovao u atentatu na tadašnjeg predsednika vlade Đinđića. 

Iako je i pre izdržanih dve trećine robije tražio puštanje na slobodu, taj mu zahtev nije bio uvažen.

Podsetimo, Dušan Krsmanović (45) jedini je član zemunskog klana koji je na suđenju izrazio kajanje, ali ne zbog ubistva premijera Đinđića, već, kako je sam izjavio "svega što ga je dovelo u situaciju u kojoj se našao".

Foto: Ognjen Radosevic

Kazna mu sa 30 smanjena na 20 godina zatvora

Zbog tog "priznanja" stizale su mu pretnje, zbog kojih se i nalazio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, a ne u Požarevcu gde su svi ostali. On je prvostepenom presudom bio osuđen na 30 godina zatvora, ali mu je odlukom Apelacionog suda kazna smanjena na 20 godina.

Krsmanović je 2008. godine priznao u žalbi Vrhovnom sudu da je učestvovao u atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića, zatraživši od suda da mu ublaži prvostepenu presudu i "pruži još jednu šansu", rekavši: "Ubili smo premijera Đinđića. Sve je bilo onako kako sam rekao u istrazi. Kajem se i sve ću ponovo ispričati."

"Priznao sam i nisam štedeo ni sebe ni druge. Ne želim da se branim time da sam nevin. Osećam se krivim i sud me ispravno proglasio krivim, ali kazna nije primereno odmerena. Ne tražim ni ponovno suđenje niti ukidanje presude", naveo je Krsmanović u pisanoj žalbi, koju je pročitao sudija izvestilac Zoran Savić.

Sve otkrio na sudu 2003: Hteo sam da se ubijem kad sam čuo za Đinđića

Krsmanović je u iskazu iz 2003. godine kada je osuđen, opisao iz njegovog ugla šta se dešavalo u trenutku ubistva premijera Zorana Đinđića.

"Na trotoaru iznad te stanice parkirao sam plavi 'ford eskort'. Pošto sam tu stajao oko jedan sat, Miša (Miloš Simović) me zvao na telefon i rekao da mu je Aca (Aleksandar Simović) javio da je ovaj ušao. Tako smo koristili reči, nismo spominjali ime. Ja sam onda mislio da ni od ovog dana neće biti ništa, seo sam u kola i krenuo prema Železničkoj stanici da nešto jedem. Tada me je Miša ponovo zvao i kaže da će ovaj da dođe (Zoran Đinđić) i da se vratim na mesto gde sam bio. Zove me ponovo i kaže: 'Gledaj sad' i prekida vezu", pričao je on, pa nastavio:

"Ubrzo me zove Aleksandar Simović i kaže: 'Nije bio on'. Ja nisam ništa video, krenuo sam ponovo prema automobilu sa stanice, tada zove Aleksandar i kaže: 'Evo ga! Evo ga!' Bio sam uzbuđen, počelo je srce da mi lupa, čuo sam dva pucnja u razmaku, kao kad se izgovori 'du-du'. Tada sam seo u automobil i odvezao se do Autokomande. Usput me je nazvao Miloš i rekao da tamo negde budem. Posle sam otišao u stan u Triše Kaclerovića, koji je takođe, ranije bio iznajmljen.

Foto: printscreen

Sutradan uveče je došao Ninoslav Konstatinović i smejao se. Ispričao nam je kako je došlo do pucnjave u Đinđića, i da je, kada je Aca Simović zvao mene, da je tada Zvezdan Jovanović nišanio prema Đinđiću. Pucao je dva puta i posle toga pušku bacio Simović Aleksandru i prvi počeo da beži."

Bivši član zemunskog klana je tada otkrio da je hteo da se ubije:

"Kad sam na televiziji čuo da je ubijen Đinđić, prvo sam hteo da izvršim samoubistvo jednim malim pištoljem, a onda mi je to splasnulo. Nekoliko dana sam boravio u stanu sa Milanom Jurišićem, bio sam u kontaktu sa bratom. Kad sam došao kod brata, policija nas je uhapsila".

Dušan i Đorđe Krsmanović uhapšeni su 2. aprila 2003. godine na Novom Beogradu, u stanu u Bulevaru Avnoja, današnjem Bulevaru Zorana Đinđića. Oni su se u tom stanu krili poslednja tri, četiri dana od ubistva premijera, a poznato je i da su se pre toga skrivali na nekoliko novobeogradskih lokacija, po iznajmljenim stanovima.

Braća Krsmanović su pripadala "zemunskom klanu" i bili su u sektoru kojim je rukovodio Milan Jurišić Jure. Oni su bili, zapravo, njegovi pomoćnici.

"Kajem se, ali imam veru u Boga"

Krsmanović je istakao da se u Specijalnom sudu branio ćutanjem jer se pretilo njemu i njegovoj porodici. Okrivljeni je rekao da je za vreme i posle atentata "osećao krivicu što je protiv svoje volje učesnik u ubistvu Đinđića". On je ponovio da su sva ubistva koja se stavljaju na teret zemunskoj grupi naredili ili Spasojević ili svedok saradnik Ljubiša Buha Čume, a da su ih izvršili svedoci saradnici Dejan Milenković Bagzi, Ljubiša Buha Čume, Miladin Suvajdžić zvani Đura mutavi, kao i "Mamica, Kum, Sale, Kreza i Limun".

Prema optužnici, Dušan Krsmanović, nalazio se u Nemanjinoj ulici, odakle je javljao dolazak kolone vozila sa premijerom. Sam Krsmanović u završnoj reči je rekao:

"Najiskrenije se kajem zbog svega što me je dovelo u ovakvu situaciju i položaj u kojem sam danas. Kajem se i zbog svoje dece koja odrastaju bez oca, kajem se zbog još mnogo toga, ali imam veru u Boga. On zna moje namere i verujem da će biti na mojoj strani...".

Ko je sve dosad izašao iz zatvora?

Dosad su dvojica osuđenih za učešće u ubistvu premijera Đinđića izašli iz zatvora. Najpre je osmogodišnju kaznu odslužio Saša Pejaković zvani Pele (47), bivši pripadnik Jedinice za specijalne operacije. On je bio osuđen zbog pomaganja ubicama premijera Zorana Đinđića i prvi je osuđenik koji je izdržao kaznu za ubistvo predsednika srpske vlade.

Željko Tojaga (47) zvani Žmigi, bivši pripadnik "crvenih beretki", izašao je iz zatvora polovinom aprila prošle godine jer je odslužio kaznu od 15 godina zbog pokušaja ubistva premijera Zorana Đinđića kod "Beogradske arene" 21. februara 2003. godine.