"LEGIJA JE IMAO DUGAČKU KOSU I BRADU, BIO JE PRIPIT, MOŽDA I NADUVAN!" Na današnji dan se predao optuženi za ubistvo Zorana Đinđića!

Nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija (55) predao se na današnji dan, 2. maja 2004. godine, posle jednogodišnjeg bekstva.

Tokom predaje 2004. godine bio je toliko zapušten da su ga policajci prepoznali jedino po tetovaži. To se navodi u dokumentu MUP iz 2006. godine. Legija se, podsetimo, nakon atentata na premijera Zorana Đinđića 12. marta 2003. krio duže od godinu dana i predao se tek 2. maja 2004. godine.

U dokumentu Žandarmerije, komandant odreda pukovnik Vladimir Ilić je naveo da mu je 2. maja 2004. godine, oko 20.30 časova, dežurni oficir javio mobilnim telefonom da je ispred Legijine kuće u Beogradu obezbeđenje iz sastava beogradskog odreda Žandarmerije prijavilo predaju Milorada Ulemeka.

Foto: Informer DN

- Otišao sam na lice mesta oko 20.45 časova i ispred kuće u navedenoj ulici zatekao pomenuto lice u društvu sa jednim ženskim i jednim muškim licem, za koja sam kasnije saznao da su Ulemekova supruga i njegov brat, čijeg se imena ne sećam. Ulemek je imao dugu kosu i bradu neobrijanu nekoliko meseci. Ja sam njemu prvi prišao, prepoznavši ga po tetovaži na rukama. Tom prilikom mi je rekao da želi da se preda i da ga vodim u policiju. Odmah sam o tome obavestio tadašnjeg komandanta Žandarmerije, generala Gorana Radosavljevića, koji mi je rekao da Ulemeka dovedem u službene prostorije Ministarstva unutrašnjih poslova, gde će ga on preuzeti. Dok sam ja razgovarao sa svojim starešinom i dogovarao se sa njim, Ulemek je razgovarao sa svojom suprugom i bratom, ali ne znam o čemu, jer taj razgovor nisam slušao. Nakon toga, ja i Ulemek smo sa lica mesta otišli mojim službenim vozilom u MUP, gde sam ga predao generalu Radosavljeviću, a zatim sam se vratio u kasarnu – naveo je pukovnik Vladimir Ilić u dokumentu.

Više nije mogao da izdrži, pukao je

Podsetimo, nekadašnji načelnik Uprave kriminilastičke policije (UKP) Mile Novaković ispričao je ranije za Kurir da će ostati velika misterija gde se Legija zapravo skrivao, ko su mu bili jataci, kada je došao u svoju kuću u Filmskom gradu...

Foto: Printscreen You Tube Dokumentarne Emisije Balkan

- Zašto se Legija predao? Najverovatniji razlog je što više nije mogao da izdrži. Pukao je. Veliki Legija je bio glavni u Beogradu. Mogao je da radi šta hoće, da lumpuje, puca u kafićima, pali, da otvara svaka vrata nogom, ako treba. Svuda, pa i u vladi. Bio je bog. A onda, godinu i po dana skučen i sabijen u nekoj zemunici, ne sme da proviri. To je, sigurno, bio raspad u njegovoj glavi. Njegov mozak to više nije mogao da primi. Politička promena i signali koje je prepoznavao prateći medije, kao i moguće poruke koje je dobijao od saboraca i prijatelja, tog lepog, sunčanog dana izvukli su ga iz pećine – ispričao je Novaković i dodao:

- Kažu da je bio pripit, možda i naduvan. Bradat, s dugačkom kosom, kada se pojavio ispred kuće, uplašio je žandarme. U strahu koji ih je blokirao, povukli su se nekoliko metara. Izvukli su pištolje i držali ga na nišanu. Od žandarma je zatražio da zovu komandanta Žandarmerije Gurija, kaže im: „Šta ste se usrali kao pi*ke?“

Poznato je da je Legija tog dana - nakon što je odveden u sedište MUP, gde je predat komandantu Žandarmerije Goranu Radosavljeviću Guriju - sedeo i razgovarao sa tadašnjim ministrima policije i pravde Draganom Jočićem i Zoranom Stojkovićem, šefom BIA u to vreme Radetom Bulatovićem, a tu je bio i tadašnji direktor RTS Aleksandar Tijanić, sa zadatkom da tu predaju i prvu priču dokumentuje.

"Dočekan na visokom nivou"

- Legija je dočekan na visokom nivou, poput najvažnijih državnih ličnosti. Prvo što im je rekao bilo je: "Rešio sam vama da se predam, imam poverenja u vašu vlast." Mogu da zamislim to ushićenje i radost: veliki, nedodirljivi Legija ima poverenje u našu vlast. Zaboravili su da razgovaraju sa organizatorom ubistva premijera Ðinđića, Stambolića, funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali... Inače, odmah su pozvali i frizera, koji je tu, u kancelariji, sredio Legiju i pripremio ga za televiziju. Nisu hteli da ga prikažu kao Sadama Huseina, čupavog, bradatog i nesređenog – ispričao je Novaković i dodao:

- Iza zatvorenih vrata pao je veliki, neočekivani dogovor: "Sve ću da vam ispričam o Ðinđiću, Čedi, Bebi, drogi, heroinu." Razgovor je trajao do pred zoru. Oni nisu znali - ili nisu hteli, verovatno ni ministar pravde - da je bila zakonska obaveza da Legiju predaju potražiocu i, u najkraćem roku, odvezu u CZ. Sa takvim licem, bez dozvole nadležnog organa koji je raspisao potragu, niko nije smeo da razgovara.

Novaković je, takođe, rekao i da je "ovo bio jedinstven primer u policijskoj praksi da je uhapšen begunac broj jedan u istoriji našeg pravosuđa, a da se zabrani da uviđajna ekipa ode u kuću, nađe to navodno skrovište, foto-dokumentuje, potvrdi celu njegovu priču...":

- Pitanje je šta bi se tu sve našlo... Tu bi se sigurno utvrdilo i koliko je boravio u kući. Međutim, odgovor iz vrha MUP je bio - "ma, to sada nije važno". Niko nije razgovarao ni sa Aleksandrom, ni s rođakom koji ga je čuvao...