INTERVJU: LJUBIVOJE ĐORĐEVIĆ, tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu: PROVERAVAĆEMO ODGOVORNOST RODITELJA ZA SVAKI SLUČAJ VRŠNJAČKOG NASILJA

U svakom slučaju vršnjačkog nasilja proveravaće se sve činjenice kako bi se utvrdilo da li su roditelji ili zakonski zastupnici zanemarivali maloletnog učinioca krivičnog dela sa elementima nasilja. Shodno tome, kaže Ljubovije Đorđević, šef Prvog osnovnog tužilaštva, protiv roditelja ili staralaca biće pokretani krivični postupci.

 

Na koji način se još Prvo osnovno javno tužilaštvo uključilo u sprečavanje nasilja?

Svedoci smo porasta broja slučajeva vršnjačkog nasilja koje je kulminiralo tragedijama u OŠ „Vladislav Ribnikar” i u selima Dubona i Malo Orašje. Želim da izrazim najdublje saučešće porodicama žrtava. Spremni smo da u cilju sprečavanja nasilja, u svim školama i na fakultetima u Beogradu u saradnji sa Prvim osnovnim sudom učestvujemo u predavanjima na kojima bi ukazali do čega sve može da dovede vršnjačko nasilje i nasilničko ponašanje generalno, ali i na njegove posledice i sankcije. Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu spremno je i da svakoj žrtvi nasilja pruži neophodnu pomoć i podršku tako što će joj javnotužilački pomoćnik u okviru posebne službe, pružiti sve relevantne informacije o njenim pravima u krivičnom postupku. U tom smislu, napomenuo bih da je u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu 2016. godine formirana Služba za informisanje oštećenih osoba i svedoka, a prošle godine i Služba za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja.

Da li postupate hitno po predmetima sa elementima nasilja?

Po svim predmetima sa elementima nasilja Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu postupa hitno, bez obzira na to da li je reč o pritvorskim ili predmetima u redovnom postupku. Na tome insistiramo i prilikom postupanja drugih državnih organa po našem zahtevu. Cilj nam je da sve dokazne radnje budu preduzete u kratkom roku i da se u što većoj meri izbegne sekundarna viktimizacija žrtve. To je izuzetno važno jer svako prolongiranje postupka utiče na zainteresovanost žrtve da učestvuje u procesu i time doprinese njegovom uspešnom okončanju.

Kako ocenjujete mere vlade koje se odnose na predaju oružja i municije?

Pozdravljam usvojene mere, pre svega odluku o legalizaciji oružja. Apelujem i na druge institucije sistema da eventualno donesu neke nove mere u okviru svoje nadležnosti kako bismo svi zajedno doprineli smanjenju nasilja uopšte, a posebno vršnjačkog nasilja i sprečili neku novu tragediju. Naglasio bih da su svi nosioci javnotužilačke funkcije u ovom tužilaštvu spremni i da učestvuju u mobilnim timovima Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja koji je osnovala vlada.

Pre nedelju dana počela je primena javnotužilačkih zakona koji su usklađivani sa Ustavom. Šta će se promeniti u radu tužilaštava?

Sledi implementacija zakona, a konstituisan je i novi saziv Visokog saveta tužilaštva (VST). Očekivanja od VST su velika iz nekoliko razloga. Prvi, zato što je posle nekoliko decenija izbor nosilaca javnotužilačke funkcije (javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca, osim vrhovnog javnog tužioca) izmešten iz vlade i skupštine što omogućava brži izbor i smanjenje uticaja bilo koje grane vlasti na rad tog novoformiranog tela. Drugi je, to što više nije predviđeno upućivanje iz nižih tužilaštva u tužilaštva višeg ranga, osim u posebna tužilaštva (TOK i TZR) i u tužilaštva istog nivoa. To je bitno jer su se upućivanjem zanemarivali izbori na upražnjena mesta, pa nosioci javnotužilačke funkcije nisu birani od februara 2022. godine. Nadam se da će se u što kraćem roku popuniti sva upražnjena mesta javnih tužilaca počev od Vrhovnog javnog tužilaštva do osnovnih. U vezi sa Zakonom o Visokom savetu tužilaštva izdvojio bih postupak oko izbora članova saveta iz reda javnih tužilaca. Naime, kao višegodišnji predsednik izborne komisije za izbor navedenih članova smatram da su ovim odredbama otklonjene sve primedbe i nedostaci koji su se ticali samog predstavljanja i izbora. Takođe, novim zakonom predviđena je i mogućnost prigovora na godišnji raspored poslova u javnom tužilaštvu, što nije bilo predviđeno ranijim zakonima.

Koje biste predmete iz nadležnosti ovog tužilaštva izdvojili?

Izdvojio bih dva predmeta. Onaj u kom postoji opravdana sumnja da je otac svojim bezobzirnim ponašanjem ugrozio zdravlje i život svoje maloletne ćerke koja je pronađena u kadi u kupatilu stana i saobraćajnu nesreću u kojoj je na pešačkom prelazu na Karaburmi stradalo petogodišnje dete. Prvi, jer je dežurni tužilac u toku noći insistirao da se izvrši pretres stana okrivljenog. Zahvaljujući njegovoj upornosti i saradnji sa policijom, dete je pronađeno i prevezeno u nadležnu ustanovu radi lečenja. Drugi je pravnosnažno okončan predmet, kojim je Prvo osnovno javno tužilaštvo promenilo višedecenijsku kako tužilačku, tako i sudsku praksu. Reč je o saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Karaburmi kada je okrivljeni vozilom na obeleženom pešačkom prelazu, udario pešake i to dva deteta i oca u čijoj pratnji su išli, a zatim napustio mesto nesreće. U prvostepenom postupku tužilaštvo je predložilo za oba krivična dela kaznu zatvora u trajanju od deset godina, kao maksimalnu jedinstvenu kaznu i izricanje mere bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od pet godina. Prvostepeni sud je ovaj predlog u potpunosti usvojio. Međutim, po žalbi okrivljenog i branioca presuda je preinačena, pa je zatvorska kazna smanjena na osam godina. Ovaj predmet sam izdvojio zato što su se kazne za slične saobraćajne nesreće kretale u rasponu od jedne do tri godine.

Zagovornik ste ideje da lekarska uverenja budu među obaveznom dokumentacijom koja se prilaže prilikom zasnivanja stalnog radnog odnosa u tužilaštvu. Zbog čega?

Smatram da pored obaveznih lekarskih uverenja treba uvesti i preventivne preglede, pored ostalog, i zbog zaštite zdravlja zaposlenih na radnom mestu. Predložio bih i da se u Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta uvrsti i novo radno mesto i to psihologa. Mišljenja sam da bi u određenim situacijama nakon dužih suđenja i uviđaja svim zaposlenima značio razgovor, kao i da je uloga psihologa neophodna kako u radu u određenim predmetima, u Odeljenju za borbu protiv nasilja u porodici, kao i prilikom konkursa odnosno primanja u rad zaposlenih u Prvom OJT.

Usmena uputstva

Za trinaest i po godina koliko rukovodi Prvim osnovnim tužilaštvom Ljubivoje Đorđević je, kako kaže, izdao na desetine usmenih uputstava.

Ni u jednom slučaju, kaže, nijedan od njegovih zamenika nije tražio da mu se ovako izdato uputstvo dostavi i pisanim putem da bi izjavio prigovor, iako je to bilo dozvoljeno starim zakonom.

– Česti kolegijumi i iznošenje predloga svih zaposlenih mi pomažu u rukovođenju i u donošenju nekih organizacionih odluka. Napomenuo bih da u oko 95 odsto predmeta javni tužioci sa svojim saradnicima sami donose javnotužilačke odluke što je rezultat samostalnosti i zrelosti i put ka očuvanju integriteta. U ostalim predmetima odluke se donose nakon referisanja i konsultacija sa mnom ili rukovodiocima koje sam godišnjim rasporedom izabrao. Imamo i dobru saradnju sa svim državnim organima – navodi Đorđević.