UROŠ JE STAO KAO RAMBO I ISPALIO RAFAL PO NAMA! Potresna ispovest mladića koji je ranjen u masakru kod Mladenovca!

Kad je Blažić zapucao, počeo sam da bežim, ali sam se sapleo i pao. Dok je menjao okvir, ustao sam i ponovo potrčao, a on je ispalio još jedan rafal. Meci su mi leteli oko glave i tela, a onda sam osetio nešto vlažno na kuku. Tek posle sam shvatio da je krv, priča Nikola M. (17)

Uroš Blažić je kao Rambo stao pored fudbalskog terena u Malom Orašju, gde je bilo nas 15, viknuo je: "Lezite dole, pobiću vas!" Neko iz mog društva ga je pozvao na pivo, a on je rekao: "A je l' tako?!", pa se okrenuo, uzeo iz auta automatsku pušku i zapucao po nama...

Ovo nam je, između ostalog, ispričao tinejdžer Nikola M. (17), kog je Uroš Blažić ranio u kuk tokom krvavog pira 4. maja, kad je u Malom Orašju i Duboni ubio osam mladih ljudi i ranio još 14.

Čudom preživeo

Nikola je čudom preživeo stravični masakr, na koji će ga uvek podsećati rana od metka na kuku, gde je imao 18 kopči. Srećom, neće imati neke ozbiljnije posledice po zdravlje, ali će mu trauma ostati za ceo život.

Foto: Zoran Sinko

- Te večeri bilo nas je 15 na fudbalskom terenu kod spomenika u Malom Orašju. Sedeli smo pore vatre, slušali muziku, pričali, zezali se... Ne znam koliko je tačno bilo sati, ali se sećam da sam video da se pored terena zaustavio jedan automobil i da je neko izašao iz njega - priseća se Nikola i dodaje:

- Bio je to Uroš, prišao nam je na pet-šest metara i stao, raširio se kao da je Rambo. Kad je viknuo da legnemo i da će nas pobiti, neko iz društva mu je dobacio: "'Ajd na pivo!" To kao da je uvredilo Uroša, promrmljao je: "A je l' tako", pa se okrenuo, otvorio zadnja vrata na autu i uzeo pušku. Onda se okrenuo ka nama i zapucao. Sve posle toga se desilo brzo...

Kad se začuo prvi rafal, Nikola je počeo da beži, ali se sapleo i pao.

- Oko mene su padali mrtvi i ranjeni, a meni su se noge odsekle od straha, zato sam se i sapleo. Ležao sam, a pucnji su utihnuli. Čuo sam kada je nešto caknulo, zapravo to je bio zvuk menjanja okvira s municijom. Ustao sam i počeo da trčim koliko me noge nose, a on je onda ponovo zapucao. Tri-četiri metka su mi proletela pored glave i tela, čuo sam ih kako fijuču. Nisam se obazirao, samo sam trčao - priča šokirani Nikola.

On napominje da, dok je bežao, nije ni osetio da je ranjen.

- Osetio sam nešto toplo na desnom kuku. Pipnuo sam rukom i osetio nešto vlažno i lepljivo. Bio je mrak, nisam tad ni shvatio da sam pogođen i da krvarim. Nastavio sam da trčim kroz neko žito, jagode, ne znam ni sam kuda sam prošao. Samo sam hteo da pobegnem što dalje, hici su još odjekivali dok sam trčao. Usput sam naleteo na jednog druga koji je bio na motoru. On me je odvezao kući, a kad me stariji brat video, odmah me ubacio u kola i odvezao u bolnicu u Smederevu. Tamo su mi ušili ranu, mislim da je bilo 18 kopči.

Foto: Zoran Sinko

Bio sam šest dana u bolnici i onda su me pustili na kućno lečenje. Deset dana posle toga vratio sam se u školu. Završna sam godina u srednjoj školi i išao sam na praksu u jedan market, gde su me svi izgrlili, neki su čak i plakali od sreće što sam ostao živ... - kazao je Nikola.

Uvek će se sećati...

Sada, posle svega, Nikoli je ipak teško da se vidi sa drugarima koji su preživeli masakr.

- Video sam samo jednog druga koji je tada bio tamo na terenu. Nismo puno pričali o tome... Trudim se da ne mislim o tome, ali teško je kad se setim svega. Živ sam, a petorica nisu. Od nas 15 koji smo bili tamo, pet je ubijeno, isto toliko ranjeno i još petoro je prošlo bez povreda. Mi koji smo preživeli masakr uvek ćemo se sećati te noći... I dalje nikom od nas nije jasno zašto je to Uroš uradio. Znao sam ga samo iz viđenja, a on je hteo da me ubije! Da me je metak pogodio samo nekoliko centimetara ulevo, ko zna da li bih preživeo - kaže naš sagovornik.

Podsetimo, Blažić je 4. maja oko 22.30 naoružan do zuba seo u svoj "mercedes" i krenuo u krvavi pohod. Prvo je u Malom Orašju kod fudbalskog terena ubio petoro mladih i ranio još toliko. Nakon toga, dovezao se u Dubonu, gde je ranio četvoricu muškaraca koji su popravljali ogradu, a onda je nekoliko stotina metara dalje u školskom dvorištu u tom selu ubio još troje mladih i ranio još petoro.

Narednog jutra je uhapšen u Vinjištu kod Kragujevca, gde se krio u kući svog ujaka.  

Foto: Zoran Sinko

Zbog pokolja neće slaviti punoletstvo

Nikola M. je završio srednju poljoprivrednu školu i sledeće nedelje imaće proslavu mature. Krajem septembra će mu biti 18. rođendan, ali je odlučio da ne pravi proslavu punoletstva zbog jezivog masakra.

- Nije mi ni do proslave mature, ali ću ipak otići. Mislim da će mi žurka sa školskim drugarima prijati da odagnam misli na masakr. Što se tiče punoletstva, neću praviti nikakvu proslavu. Ima vremena... Veselićemo se kad se oženim i dobijem decu, biće razloga za slavlje. Sada mislim da ne bi bilo uredu da slavim kada je pet momaka iz sela ubijeno - kazao je Nikola.