TROJE DECE UBIJENO OD POČETKA OVE GODINE! Stručnjaci ističu da dete koje prisustvuje nasilju u porodici, takođe je žrtva

Troje dece ubijeno je u porodičnom nasilju od početka godine. Koliko je mališana koji svakodnevno prisustvuju nasilju, nema podataka. Zaštitnik građana ponovo traži da se zakonom propiše da je dete koje prisustvuje nasilju u porodici, takođe žrtva. To bi, upozorava, moglo da spreči tragične posledice.

Kada žena potraži pomoć, iza nje su obično godine trpljenja i zlostavljanja. Te godine obeleže i detinjstvo mnogih mališana, a posledice ostaju za ceo život.

"Otac dođe u po noći, da li pijan, trezan, drogiran, nije bitno i sve ih podigne iz kreveta... i onda krene da ih preslišava, gde si bio, gde ti je bila majka, jesi li video da je majka nekome rekla dobar dan, znate te razne scene. I onda neko kaže dete nije bilo žrtva nasilja. A šta je to nego žrtva nasilja koja prisustvuje, gleda i plaši se", navodi Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta za borbu protiv nasilja u porodici, prenosi RTS.rs

Foto: Shutterstock

Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, 2013. godine oko 3.500 dece gledalo je ili trpelo nasilje tamo gde bi trebalo da su najsigurniji. Od tada nema podataka.

"Od svih hitnih mera kojih ima godišnje - preko 21.000, samo šest odsto se odnosi na maloletna lica, a sigurno je da deca u mnogo većem procentu prisustvuju nasilju koje se dešava u njihovim porodicama. A u krivičnim postupcima zapravo malo se pojavljuju u zaštiti od nasilja u porodici, malo se pojavljuju deca i to uvek samo kada su direktne žrtve nasilja", kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Inicijativa Zaštitnika građana za izmenu Krivičnog zakonika, po kojoj bi se dete koje prisustvuje nasilju tretiralo kao žrtva, stara je već 11 godina.

"Do sada je dete bilo svedok nasilja, pa su se uzimale u obzir njegove godine, da li je podobno za svedočenje ili ne, ali sada po novom, ako bi ova naša inicijativa bila unesena u zakon, onda bi ono tretirano bilo kao žrtva nasilja, pa bi samim tim onaj ko vrši nasilje imao mnogo težu posledicu za taj svoj čin", navodi Zoran Pašalić, zaštitnik građana.

Foto: printscreen

Na to nas obavezuju protokoli i Konvencije o zaštiti dece.

"Mi imamo obavezu i prema Konvenciji Saveta Evrope da toj deci obezbedimo specijalizovanu psihološku podršku koja odgovara njihovom uzrastu, dakle svoj deci koja su svedoci nasilja i da to tretiramo kao otežavajuću okolnosti za izvršioce nasilja što se inače ne dešava, što mi još uvek vidimo u presudama da se roditeljstvo učiniocu zapravo uzima kao olakšavajuća okolnost", kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Ivana Stevanović, direktorka Inastituta za kriminološka istraživanja navodi da nismo spremni da se pogledamo u oči i da kažemo zaista da imamo ponekad lažnu sliku o nečemu.

"Naši problemi su što jednostavno nismo spremni da se pogledamo u oči i da kažemo zaista da imamo ponekad lažnu sliku o nečemu, o nekom sistemu o tome kako su nama deca u fokusu, a onda nam neki događaji upravo pokažu da baš i nije tako", kaže Stevanovićeva.

Propuste u sistemu od početka godine životom je platilo troje dece. Mnogo je više onih koji posledice nasilja nose do kraja života. Toga postanemo svesni kada se probude traume iz detinjstva, pa nekadašnja žrtva postane nasilnik.