Kakva ironija! Evo gde su sahranjene Kostine žrtve!

Sofija N. i Katarina M., žrtve dečaka ubice Koste K. (13) sahranjene su u istoj parceli sa njegovim dedom Zlatimirom i babom Radmilom roditeljima njegovog oca Vladimira čijim pištoljima je dečak izvršio zločin.

Bizarni prizor zabeležila je ekipa Republike i Srpskog telegrafa videvši spomenik porodice Koste K. u koji je porodično prezime uklesano zlatnom bojom sa obe strane, sa zadnje je podvučeno crtom, a na prednjoj strani je iscrtan modifikovani krst. Stojeći iza spomenika dede Koste K., vidljiv je deo spomenika Katarine M. koju je on ubio i to je situacija u kojoj se bukvalno ledi krv. 

- Bože ispostavlja se da i na onom svetu deca nemaju mira od monstruozne porodice. Kako niko nije primetio da najbliži preci mladog monstruma počivaju pored dece koju je on ubio - upitno je rekla jedna starija gospođa, shvativši da se i naša ekipa čudi povodom te činjenice.

Foto: printscreen

Na prednjoj strani tamnog spomenika porodice Koste K. su uklesana imena roditelja Vladimira K. uz datume njihovih rođenja i smrti.
- Zlatimir 1919 - 2012, Radmila 1935 - 2013 - piše na crnoj ploči.

Od njihovog spomenika samo nekoliko grobnih mesta udaljena je večna kuća učenice sedmog razreda Katarine M. koju će porodica i prijatelji pamtiti kao najlepšu balerinu i izuzetnog prijatelja. Na Katarininom spomeniku piše njeno ime, ali još uvek nije postavljena slika devojčice. Upaljene sveće i cveće  pokazatelj je da je neko neposredno pred naš dolazak bio tu.

A samo dva spomenika napred je grob Sofije N. sa mnoštvom plišanih meda i takođe nedogorelim svećama i svežim cvećem. Jedan plavi meda okačen je na krst koji od sahrane stoji na spomeniku. Ni na spomeniku devojčice koja je istrčala iz ve-cea, a Kosta zapucao na nju, još nema fotografije iako joj je ime uklesano. 

"Odletela si naša Ana"

Na Novom groblju sahranjene su još dve žrtve dečaka monstruma, Mara A., odličan učenik, uzorno dete i uspešna karatistkinja, i Ana B. koju je Kosta K. ubio tri dana pred njen 12. rođendan, u toku školskog dežurstva. 

- Odletela si naša Ana, sa osmehom što prkosi, i životu i bolima i daljinama, anđeoski međ anđele što je nose u zagrljaj pradedovski, da ni tamo sama nije, da je večna lubav greje- napisala je porodica na hladnom mermeru. 

Anin deda o svojoj unuci govorio je na dan njenog ubistva.

- Umesto da moja unuka sahranjuje dedu, ja nesrećnik moram nju... moju lepu Anu, dedinu odbojkašicu. Sredila se dedina unuka, jutros obukla haljinicu, sreća moja i otišla da se slika - rekao je neutešni deka za Republiku prve večeri.

Na Aninom grobu uklesni su tužni stihovi, a njena porodica redovno obilazi njenu večnu kuću.