U srpskim zatvorima najviše robijaju za ovo krivično delo: A ovoliko ih je osuđeno na maksimalne kazne zatvora

Od ukupnog broja zatvorenika, sedam odsto čine oni koji su izvršili nasilje u porodici, krađu šest odsto, ubistvo pet i za silovanje 1,8 odsto

U Srbiji najviše osuđenih osoba služi zatvorsku kaznu zbog droge, 28 odsto, za tešku krađu njih skoro 17 odsto, a među zatvorenicima ima 85 onih koji izdržavaju kaznu zatvora od 40 godina i trojica kaznu doživotnog zatvora, pokazuju podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Od ukupnog broja zatvorenika, sedam odsto čine oni koji su izvršili nasilje u porodici, krađu šest odsto, ubistvo pet i za silovanje 1,8 odsto.

Prema godišnjem Izveštaju za 2022. godinu, u kazneno popravnim ustanovama bilo je 10.787 osoba lišenih slobode, dok je smeštajnih kapaciteta bilo 11.957, rekli su za Tanjug iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Među licima lišenim slobode nalaze se osuđena lica, pritvorena, prekršajno kažnjena, kao i lica kojima je sud izrekao meru obaveznog lečenja i čuvanja zbog psihijatrijskog oboljenja, alkoholizma ili narkomanije, te lica na vaspitnoj meri.

Foto: informer.rs

Iz Uprave ističu da je najnoviji izveštaj Saveta Evrope pokazao je da Srbija ima adekvatan kapacitet za smeštaje osuđenih i pritvorenih lica u kazneno - popravnim ustanovama, što je, napominju, drugi uzastopni pozitivan izveštaj organizacije za ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava.

Kada je u pitanju obrazovanje osuđenika, iz Uprave naglašavaju da u zavodima godinama unazad organizuju školsku nastavu i obuke za deficitarna zanimanja za varioca, bravara, stolara, keramičara, kuvara, pekara, krojača, zatim obuka za rad na CNC mašinama, za rad u plastenicima, na glodačkim i metalo-strugarskim mašinama.

Foto: D.K.

Navode da svake godine između osam i 10 odsto osuđenika stekne neki vid diplome, budući da se organizuje opismenjavanje, osnovnoškolsko i srednjestručno obrazovanje, kursevi i osposobljavanje za zanimanja. Među njima su i osuđena lica koja steknu i fakultetske diplome, jer zavodi izlaze u susret osuđenicima koji žele da studiraju.

U dobijenim sertifikatima nigde se ne navodi da su stečena tokom izdržavanja kazne, kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija, a bivšim osuđenicima pomoglo da se zaposle i neretko se dešava da se bivši osuđenici zaposle na poslovima koje su naučili da rade u zavodima.