Ispovesti mašinovođa o tragedijama na prugama: Gledala me je pravo u oči i čekala! Kočio sam, ali...

Trojica mašinovođa, različitih generacija, u svom poslu imaju doživeli su razne stresne situacije. Kako kažu, iako je to nešto sa čime se odmah pomiriš, ni malo nije prijatno kada se desi.

U svojoj ispovesti mašinovođa u penziji Pavle Dunjić, u emisiji "Eksploziv" na "Prva" TV rekao je da za svoj radni vek zgazio petoro ljudi,  da među kolegama ima i onih koji su imali i gora gaženja, ali i onih koji su u penziju otišli da nisu zgazili nijednog.

- Imao sam jednu devojku koja mi se bacila pod voz, nikada neću zaboraviti pogled te devojke. Ustala je i stala u sredinu koloseka, namešta džemper i gleda me pravo u oči. Ja skočih, naglo kočenje, pritisnem sirenu i vičem joj beži, beži, beži... ali nije - priseća se Dunjić sa jednakim šokom koji je i tada doževio.

Foto: printscreen/prva TV/Pavle Dunjić,

Njegov kolega u pomenutoj emisiji, mladi mašinovođa Veljko Vesić, takođe je imao slično iskustvo.

- Mogao sam samo da sviram da pritisnem brzo kočenje. Ona se pojavila u nepreglednom delu pruge, sačekala voz da udari... Nije tu ništa moglo da se uradi... - rekao je Vesić, koji je četvrti u svojoj porodici koji radi na železnici.

Kako je objasnio u tim situacijama,mađšinovođe su zaista nemoćni i da je samo sreća ili nesreća da li će se voz zaustaviti ili neće pod brzim kočenjem.

Foto: printscreen/prva TV/ Veljko Vesić

- Shvatio sam da će mi se to tokom karijere dešavati, ali imao sam i situaciju gde su sekunde bile presudne da ne uradim u auto, za sekund su uspeli da me pređu, to je veliki stres - priča ovaj mladić kome je i pradeda radio na železnici.

Kako kaže, za mašinovođe ne postoje vikendi, ni praznici, posao zahteva savršenu budnost, svakodnevno se dešavaju nove stvari, ali vožnja vozom za njega predstavlja prelep osećaj.

Sa druge strane, Milisav Jovičić, koji već 30 godina vozi prugama Srbije nikada u svojoj karijeri nije imao gaženje, ali mu se dešavalo da za dlaku izbegne sudar sa kamionom ili automobilom.

- Za metar ili pola metara izbegavao sam i kamion i aute i gledao sam kako prilaze i ispod rampe, petnaest minuta mi se tresu ruke, sav sam znojav. U početku mi je bilo jako teško, kad se nešto desi, ja jedva dođem kući. Imamo pomoć psihologa. Ako ništa nije bilo zaboravi se. Pričamo sa kolegama, objašnjavaju da nije normalo da su vozači takvi, ali je to sastavni deo posla - rekao je Jovičić.

Foto: printscreen/prva TV/ Milisav Jovičić,

Prema njegovim rečima posao mašinovođe je psihički izuzetno naporan, ali ima i lepih strana.

- Ja donosim odluke i za njih i odgovaram, psihički je teško. Kazne su opasne, mogu da odem u zatvor, mogu da poginem, može neko drugi. Ipak kada vozom prođem pored neke kuće pa vidim da je vlasnik uradio fasadu, pa vidiš pelene, znaš da je došla prinova u tu kuću. To su stvari kojima se obradujem kao da su moji - pojasnio je Jovičić u emisiji "Eksploziv".