Ovo je moj poslednji dan, rekao je mladić i potonuo: Treći dan potrage za Nikolom u Vlasinskom jezero

Treći je dan kako za Nikolom Miljkovićem (28) iz Leskovca, rodom iz sela Togačevce kod Lebana, tragaju njegovi drugovi po dubinama Vlasinskog jezera, a drugi kako su se uključili ronioci žandarmerije iz Beograda, koji su juče stigli oko 13 sati, skoro 24 sata posle moguće tragedije.

Nikola je nestao u jezeru 15. avgusta oko 15 časova. Njegove poslednje reči bile su: "Ovo je moj poslednji dan”, priča njegov prijatelj Jovan Zdravković koji je sa Milošem NIkolićem uspeo da po veoma uzburkanom jezeru da spasi jednog od dva mladića koji su pali sa skutera i duže se održavali na površini vode čekajući pomoć. Nikola nije izdržao. Njegov brat od tetke David Denčić (24) iz Togačevca kod Lebana jeste.

Šestoro mladića iz Leskovca i Lebana su odlučila da nekoliko dana provedu na Vlasinskom jezeru. Davidov skuter im je bila jedna od zanimacija i svi su ga vozili.

“Tog dana jezero je bilo mirno. Kada su Nikola i David ulazili u vodu malo je duvao vetar, jezero se talasalo, ali ništa strašno. Nismo mnogo obraćali pažnju, neznajući da će daleko otići od obale”, priča Zdravković.

Vreme na planini je varljivo i brzo se menja. Tako se desilo i tog 15. avgusta.

“Odjednom su se spustili oblaci do samog jezera, vetar je počeo jako da duva, talasi su bili visine oko 70 centimetara. Svi smo skočili na noge. Na pučini nismo videli naše drugove. Krenula je borba da se dođe do nekog čamca. U tri nije bilo goriva u motorima, u četvrtom jeste. Obio sam ga i sa drugom ušao u njega. Veslali smo nasumice, talasi su nas bacali. Jednog momenta sam mislio da će se čamac razbiti”, priča dok mu se glas trese.

Foto: A.P./ilustracija

Računa da je prošlo pola sata dok su ugledali glavu iznad površine jezera jednog svog druga  – Davida, i dalje skuter kako ga bacaju talasi.

“Polako smo prišli i ja sam pružio veslo za koje se on uhvatio. Ali ni on ni ja nismo imali snage za više od toga pa smo tako stajali skoro minut, dok mi drug iz čamca nije pomogao da ga ubacimo. Gledali smo okolo da vidimo Nikolu, ali nismo, a nismo smeli duže da se zadržavamo jer su sada u riziku bila tri života”, nastavlja da priča o drami na hirovitom Vlasinskom jezeru, gde se skoro svake godine utopi po jedan, uglavnom mlad čovek.

Sve ostalo što zna, zna iz Davidove priče, koji je Nikolin brat od tetke i koji je doživeo veliku traumu.

“David ima licencu za vožnju skutera i iskusniji je, ali tog dana je Nikola hteo da vozi, što mu nije bilo prvi put. Skuter smo svi vozili. Nikola je i mene vozio više puta. Oni su usled udara jakog talasa skliznuli sa skutera i pali u vodu. U prvi mah to nisu shvatili ozbiljno, već su se smejali. No, kada su videli da je skuter jedno 30 do 40 metara daleko od njih, krenuo je strah, a da plivaju nisu mogli zbog talasa. Održavali su su se na vodi i pričali, čekali da neko dođe po njih”.

Foto: R.B.

Niko nije mogao da zna šta Nikola preživljava, ali je njegov brat primetio da gubi snagu pa ga je uhvatio i pokušavao što duže da ga drži na površini jezera.

“Međutim, on je sve više gubio snagu, možda i usled straha i jednog momenta rekao da je taj dan njegov poslednji dan u životu jer niko po njih ne dolazi. Ubrzo je potonuo i mi još ne možemo da dođemo do njega, još verujemo da će odnekud isplivati, a kad izađemo iz jezera svatimo da je to samo iluzija”, priča hrabar mladić koji je nedavbo sa svojim rođenim bratom spasio starijeg čoveka tokom nevremena na Pašinoj česmi, izletištu kod Leskovca.

Nikola Miljković živi i radi sa starijim bratom i roditeljima u Parizu, gde se porodica odlično snašla.

Sebi je u Leskovcu kupio stan, gde je, pretpostavlja njegov drug, jednog dana nameravao da se varti i da tu živi. Pre nekoliko dana napunio je 28 godina.

“Preksinoć su mu iz Francuske doputovali roditelji, sinoć i rođeni stariji bart, koga još nisam video, ali sam video da su roditelji iznemogli od bola, a ko ne bi?”, priča i pita Jovan Zdravković.

On i njegovi prijatelji su treći dan u potrazi za Nikolom. Pri kraju su snage. Ogorčeni su što na jezru nije bilo profesionalnih spasilaca i brzog čamca i što su spasioci iz Beograda došli tako kasno.

“Upravo se vraćamo iz Niša. Išli smo da kupimo sonar, jer, koliko vidim, žandarmerija je dovela samo jednog ronioca, ako se ne varam”, kaže.