Žarko Laušević je zazirao od krvne osvete! Sestre ubijenog mladića napisale su mu ovo u pismu!

Život glumca Žarka Lauševića koji je pre dva dana preminuo u 63. godini nakon borbe sa rakom pluća, osim sjajnih rola koje su ostavile neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji, obeležile su mnoge tragedije, od kojih se najveća dogodila u noći između 30. i 31. jula 1993. u kafiću u Podgorici.

Laušević je tada iz pištolja koji je kupio nakon predstave "Sveti Sava" ubio Dragora Pejovića (19) i Radovana Vučinića (19), a Andriju Kažića je ranio. Tada je osuđen na 13 godina zbog dvostrukog ubistva

Presuda je nakon žalbi potvrđena 1994. godine, a kaznu je izdržavao u Spužu i Požarevcu. Međutim, kazna mu je februara 1998. godine preinačena na četiri godine zatvora zbog dvostrukog ubistva u prekoračenju nužne odbrane.

Po izlasku iz zatvora otišao je u Ameriku, a 3. jula 2009. godine saopšteno je da je Laušević uhapšen u Sjedinjenim Američkim Državama zbog boravka bez vize i da se razmatra njegova ekstradicija Srbiji po međunarodnoj poternici koja je raspisana 2002.

Sud u Njujorku je 14. septembra doneo odluku o ukidanju pritvora Lauševiću, on se vratio u Srbiju.

Sestre ubijenih napisale pismo

Prema rečima mnogih, on se plašio krvne osvete, pa je "bežao", s druge strane sestre pokojnog Radovana Vučinića, Slavica Vučinić i Slavka Janošević iz Podgorice, poslale su pismo Srbiji u kojem su naglasile da "nije bilo govora o krvnoj osveti".

"Od ubistva u kafiću "Epl" prošlo je 16 godina. Za to vreme, navodnoj osveti bili su dostupni i deca Žarka Lauševića i Branimir Laušević sa porodicom i njihova sestra, pa u jednom trenutku čak i sam Žarko. I? Šta im se dogodilo? Ništa i što se porodice Vučinić tiče - ništa im se i neće dogoditi", napisale su između ostalog.

Ranjeni Andrija oprostio Žarku 

S druge strane, preživeli Andrija Kažić, iako se nije mnogo javno eksponirao, 2009. godine rekao je da je "oprostio Žarku".

"To što se odigralo uskoro će doživeti punoletstvo. Život ide dalje i na sreću, ja danas imam svoju sreću. Imam posao, a pre svega imam dva sina, što je najbitnije, jer se posle nesreće polemisalo da neću moći da imam decu, budući da sam bio ranjen u testise. Daleko je teže onima koji su izgubili decu. Sa Pejovićima nisam u kontaktu, a Vučinići su mi komšije i znam da i oni danas imaju svoje živote. Njima jeste ostala ogromna bol za izgubljenim sinom, ali sve to postepeno ide u zaborav. Takav je život", rekao je Kažić tada i dodao;

"U ovom momentu sam mu faktički oprostio. Najpreciznije što mogu da kažem je da sam ravnodušan što se tiče Žarka Lauševića. Gledajući ga kao glumca mogu da kažem sam izuzetno cenio ono što je radio i da sam ga voleo kao umetnika", rekao je tada.