Najčešće žrtve nasilja devojke ispod 24 godine: Tužilaštva pružila podršku u 137 slučajeva

Povodom obeležavanja "16 dana aktivizma" – dana borbe protiv nasilja nad ženama, koji traju od 25. novembra do 10. decembra, pored ostalog je održana XIII godišnja konferencija Viktimološkog društva Srbije na kojoj je predstavljan rad Službe za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu.

Kako je saopšteno iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, na konferenciji su predstavljeni podaci u za period od 1. januara do 30. septembra 2023. godine, prema kojima je na području grada Beograda u okviru Višeg i šest osnovnih javnih tužilaštava na području njegove stvarne i mesne nadležnosti, ženama, deci i starima pružena podrška u 137 slučajeva.

- Najviše je bilo mladih žrtava ispod 24 godine – njih 36. U dobi između 24 i 35 godina bilo je njih 21, u dobi između 35 i 44 godina 27 žrtava, u dobi između 45 i 54 godine 19 žrtava, a u dobi od preko 55 godina njih ukupno 34 - navodi se u Tužilaštvu.

Kada je reč o polnoj strukturi žrtava rodno zasnovanog nasilja, njih 109 je bilo ženskog, a 28 muškog pola.

Kako se dodaje, među njima je najviše bilo žrtava krivičnog dela Nasilje u porodici, njih 112, dok su ostali žrtve drugih krivičnih dela rodno zasnovnog nasilja, poput silovanja, obljube i trgovine ljudima i drugih.

Foto: Shutterstock/Ph_Stephan

 

Važna podrška žrtvama nasilja

Predstavnica Višeg javnog tužilaštva Tijana Mitrašević je u svom izlaganju na Konferenciji detaljno prikazala rad Službe čiji je zadatak da svakom svedoku ili žrtvi rodno zasnovanog nasilja olakša učešće u postupku.

 Pre svega, Služba pruža neophodne informacije o samom postupku, ali i prepoznaje da li je žrtvi neophodna dalja podrška neke od organizacija civilnog društva koje pružaju specijalizovane vidove podrške ženama sa iskustvom nasilja ili centara za socijalni rad, a zatim ih i upućuje na neku od njih - stoji u saopštenju tužilaštva.

Kako naglašavaju, ovaj vid podrške važan je da bi osoba koja je pretrpela neki oblik nasilja bila osnažena i istrajna u daljem toku krivičnog postupka.

- Oštećena lica kroz podršku Službe dobijaju pravovremene informacije o tome kako izgleda krivični postupak, o svojim pravima koja mogu da ostvare, a sa kojima pre toga obično nisu upoznate. To su pravo na status posebno osetljivog svedoka, pravo na punomoćnika o trošku države, obaveštavaju se ko su stranke u postupku, kako izgleda svaka faza postupka, objašnjenje pravnih termina, kojim organizacijama dalje mogu da se jave ukoliko im je potrebna psihosocijalna podrška, bez diskriminacije po bilo kom osnovu - navode u Tužilaštvu.

Podsećanja radi, Više javno tužilaštvo u Beogradu je ovu Službu oformilo u septembru 2022. godine polazeći od Istanbulske konvencije koju je ratifikovala Republika Srbija.

Istambulska konvencija je propisala obavezu države da obezbedi savetnike u oblasti svih oblika rodno zasnovanog nasilja, kako bi pomogli i dali podršku žrtvama i tokom istrage u vezi sa krivičnim delima predviđenim ovom konvencijom, dakle krivičnih dela rodno zasnovanog nasilja prema ženama i devojčicama, kao i da je potrebno da država preduzme neophodne mere zaštite prava i interesa žrtava, uključujući njihove posebne potrebe kao svedoka, u svim fazama istrage, koja uključuje i obaveštavanje žrtava o njihovim pravima i raspoloživim uslugama, obezbeđivanje da se gde god je moguće izbegne susret žrtava i učinilaca, to je još jednom javnom tužilaštvu nametnuta obaveza da se stara o potrebi ove kategorije, posebno ranjivih žrtva.

Foto: pexels.com

 

Tužioci dužni da štite ljudska prava

Ova obaveza je još jednom podvučena u Bazičnom izveštaju Evropske komisije GREVIO iz januara 2020. godine, koja je podsetila na nužnost da se podrška obezbedi tokom čitavog krivičnog postupka, počev od istrage.

I novi Zakon o javnom tužilaštvu predviđa ovu obavezu i podvlači da su javni tužioci dužni da štite ljudska prava, posebno vodeći računa o oštećenima i da su dužni da spreče svaki vid diskriminacije.

Kako je nasilje prema ženama i devojčicama kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije, te da priča o preživljenom nasilju dodatno povređuje žrtvu i vraća je u traumatično iskustvo, to je bilo nužno pružiti posebnu podršku baš ovoj kategoriji žrtva.

Zbog toga je Više javno tužilaštvo pre više od godinu dana uspostavilo „sestrinsku“ službu ranije uspostavljenoj Službi za informisanje i podršku oštećenim licima i svedocima u krivičnom postupku, oslanjajući se na već pomenutu konvenciju, preporuke GREVIO komisije, ali i Strategiju o sprečavanju i borbi protiv rodno zasnovanog nasilja i nasilja prema ženama za 2021 – 2025.

Mala mreža podrške napravljena je na području stvarne i mesne nadležnosti Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, kao bi ova usluga bila dostupna svakoj žrtvi na isti način, što je takođe jedna od preporuka GREVIO komisije.