Sejao smrt pa napravio kardinalnu grešku: Voja Amerikanac surovo mučen zbog jednog ubistva

Vojislav Raičević, zvani Voja Amerikanac, važio je sredinom devedesetih za glavnog pucača, odnosno egzekutora klana "Amerika" čiji su članovi uglavnom bili obučavani u Americi.

Za “Amerikance” se priča da su predstavljali Miloševićev eskadron smrti i da su imali spisak po kome su ubijali za službu. Teorija da su radili za službu, a pogotovo za predsednika Miloševića, nikada nije dokazana, ali činjenica je da su mnoge kriminalce ubili, a gotovo niko od njih za to nije odgovarao.

Može se reći da su oni bili "Zemunci pre Zemunaca", da su obavljali prljave poslove za državu. Priča se da su počistili gotovo ceo Voždovački klan, kao i druge nepodobne žestoke momke, ali i novinare i političare. Navodno su "Amerikanci" sve vreme sarađivali sa srpskom i crnogorskom službom.

MUP je o ovom klanu govorio kao o grupi koju čine braća Raičević, braća Roganović i drugi, a doušnik pod imenom "Srećko" otkriva detalje:

Da je klan činilo jezgro od 15 profesionalnih ubica koji zajedno sa još širim krugom pomagača od 30 ljudi, čini eskadron smrti koji izvršavaju naručena ubistva. Naveo je kao saradnike klana dva visoko pozicionirana policajca, jednog iz Srbije i drugog iz Crne Gore. Srećko je tražio da se nagodi, da mu policija garantuje sigurnost i da će sve ispričati, ali pošto nije dobio garancije, nestao je.

O "Amerikancima" je prvi progovorio javno Šešelj kada je optužio šefa DB-a Jovicu Stanišića da njegovi eksadroni smrti ubijaju po Srbiji. Navodno je veza između Crnogoraca iz Amerike i srpskog DB-a bio Boško Radonjić, šef irske mafije u Njujorku i dobar prijatelj poslednjeg velikog italijanskog kuma Džona Gotija. Priča se da kada je početkom devedesetih Radonjić došao u Srbiju jer mu se sudilo u Americi zbog uticaja na porotu koja je sudila Gotiju, obezbeđenje mu je odredio lično Stanišić.

Foto: printscreen

 

Kada je klan nastao, navodno je na njegovom čelu bio Joca Amsterdam, koji odlazi iz Srbije zbog optužbe da je naručio ubistvo Gorana Marjanovića Bombaša. Tada na čelo klana dolazi Voja koji je u Americi radio za italijansku mafiju dok se nije zakačio sa nekima i morao ovde doći.

Hteo da ubije šefa podzemlja - prva verzija

Sredinom devedesetih Voja organizuje, ali i sam obavlja mnoge likvidacije. Kažu da je bio izuzetno spretan, nije se libio da se maskira u prosjaka ili ženu da bi se primakao žrtvi.

Mnogim moćnicima se zamerio, a paranoja je nešto što ga je pratilo svakoga dana. Nije najjasnije, ali možda je upravo to bio motiv da Amerikanac dobije ideju da lično Željko Ražnatović hoće da ga skloni sa lica zemlje. Tada, prema rečima insajdera, Voja rešava da likvidira Arkana.

Kako nije verovao nikome, odlučio je da to obavi sam. Znajući da je Arkanu teško prići, Raičević je nabavio raketni bacač "zolja". Počeoj je da prati Arkana i brzo je utvrdio da se komandant SDG gotovo svakodnevno kreće do svog tadašnjeg kazina kraj hotela "Jugoslavija". Amerikancu je posao bio olakšan jer se Arkan uvek kretao istom maršrutom.

Jednoga dana, Raičević je stigao na mesto kraj puta, pogodno da ispali projektil. Čekao je poduže, ali Arkan se nikada nije pojavio.

Kako upućeni objasnili šta se dogodilo. Arkan je toga dana, kažu instinktivno, odlučio da ne krene putem kojim se uvek kretao, već je otišao na drugu stranu. Verovatno nesvesan da je time sebi spasio život.

Međutim, istoga dana, Voja Amerikanac je sebi potpisao smrtnu presudu. Po rečima upućenih, Voja se poverio najbližima, a informacija je otišla "dalje". Ubrzo je počela priprema za njegovu likvidaciju, a Raičević je ubrzo surovo mučen pred smrt. Priča se da su mu svi prsti, kao i jezik bili odsečeni vinogradarskim makazama. Kada je izdahnuo, zakopan je, a njegovo telo nikada nije nađeno.

Druga verzija

Voja je ubio Ćentu u centru Beograda zajedno sa novinarkom Majom Pavić, Cecinom kumom. Iako je Voja bio blizak sa Arkanovim kumom Milanom Đorđevićem Bombonom i mada Arkan nije voleo Ćentu, zbog toga što je mu je Voja ubio kumu i pukovnika Garde, Šucu (prvog muža Legijine druge žene), Arkan je bio mnogo ljut. Ćenta i Jusa nisu voleli Arkana ali je između njih postojalo poštovanje jer su zajedno sa Ašaninom i pokojnim Ljubom i Giškom činili staru gardu žestokih momaka i nekada su svi zajedno radili u inostranstvu.

Još jedna verzijak, doduše manje verovatna, takođe je kružila gradom.

Naime, ubistvom Ćente i Maje, Voja je stekao moćne neprijatelje, Jusu i Arkana. Pored njih, Amerikanci su već bili u ratu sa Surčincima. Navodno je pao dogovor beogradskih bosova i vrha policije da Voja mora da ode. Njegovi dojučerašnji prijatelji Rogo i Bojan Petrović sa kojima je držao “Stupicu” zajedno sa Ćentinim zetom Mišom Cvijetinovićem otimaju Voju, snimaju ga i muče kako bi priznao da je ubio Ćentu. Mišin motiv je bila osveta, dok su druga dvojica htela da preuzmu Vojine poslove. Navodno ga je Bojan držao, Rogo pucao 4 puta u rame dok nije priznao, a onda ga Miša Tajger overio metkom u glavu.

Bojan je navodno i pre sarađivao sa Amerikancima koji su odradili Gorana Vukovića kako bi Petrović preuzeo poslove svog nekadašnjeg druga. Vojino telo nije nađeno, ali se priča da je iskasapljen, a delovi tela su bačeni u Dunav ili negde zakopani. Nakon toga je ubijen Vojin zaštitnik Bombona i Luka Pejović (član klana "Amerika" i po rečima nekadašnjeg šefa DB-a Gorana Petrovića, Ćuruvijin ubica).