Majka nije izgubila nadu: Misterija nestanka Stevana iz Ćuprije traje 9 meseci

Skoro devet meseci od nestanka mladog Stevana Aleksića iz Ćuprije njegova porodica nema nikakvih informaciju. Nadu da je živ majki Dušici uliva to što nikakav trag od njenog sina voda nije izbacila. Društvo sa kojim je bio u trenutku nestanka nikada nije posetilo njenu porodicu niti su njihovi roditelji imali potrebu da im se obrate. Dušica se kroz suze priseća tog crnog dana.

- Već devet meseci nemamo nikakve informacije o tome da li je živ ili mrtav. Niko od njegovih drugova koji su tog dana bili na reci sa njim nas ne posećuje, a ni njihovi roditelji nas nikada nisu pozvali - naglašava Dušica.

Otišao na rođendan kod druga, više se nikada nije vratio kući

Bio je 29. april kada je Stevana, kako kaže njegova majka, drug Miša pozvao na rođendan. Sa majkom se čuo u 18.50 časova, a onda ju je nazvao mlađi sin i rekao da je Stevan nestao u Moravi.

- Stevan je trebalo da ide sa ocem i bratom u Beograd da radi, ali mu je stigao poziv koji i dan danas čuvam, za regrutaciju, zbog čega je on ostao ovde. Miša je Stevana pozvao 29. aprila i pitao ga je zašto mu ne dođe na rođendan jer je on kod Stevana bio i na rođendanu i na slavi, a mi smo tog mladića cenili i poštovali kao da je naš. Stevan je meni tad rekao "Majko, idem da kupim poklon i da mu odnesem, neću da se zadržavam mnogo" - prepričava Dušica poslednje trenutke provedene sa sinom.

Kako kaže, Stevana je nazvala na telefon u 18.50 časova da ga pita hoće li skoro kući na šta joj je on odgovorio "Majko, samo da pokupimo stvari i dolazim".

Foto: RINA

 

- Bili su na rođendanu i ostali su njih četvorica. Moj sin i još trojica njegovih drugova. Jednog od njih sam upoznala to veče, dvojicu sam znala od ranije. Čuli smo se u 18.50 kada mi je rekao da će da krenu kući samo da pokupe stvari. Posle toga me zove moj mlađi sin iz Beograda i kaže da je Stevan nestao u reci što mu je javio jedan od tih drugara sa kojima je bio - priča Dušica plačući i ističe da je njen sin bio plivač.

Stevanovi drugovi koji, kako kaže Dušica, nisu od poverenja, dali su izjavu da se on napio, a koliko je njoj poznato Stevan nije pio, što za to veče ipak ne može da tvrdi.

- Ja koliko znam on nije pio, ali ne mogu da tvrdim jer nisam bila tu, da li je to veče popio. Takođe ne mogu da kažem za mladiće sa kojima je taj dan bio da su dobra deca i od poverenja - naglašava.

Dušica i dalje gaji nadu da je Stevan živ jer kako sumnja, poplave i suše koje su se smenjivale izbacile bi telo ili bar neki trag od Stevana, patiku ili komad odeće.

- Ja mislim da bi on za ovih 9 meseci isplovio negde. Bile su i poplave, pretpostavljam da bi ga izbacila voda, posle toga bila je suša mislim da je morao negde da isplovi. Prošlo je već devet meseci, nema ni patike ni trenerke ništa - objašnjava Dušica.

Za kraj Dušica se emotivnom porukom obratila sinu.

- Sine Stevo, majka ti se nada. Javi se sine. Stalno držim tvoju sliku u rukama, dozivam te i plačem. Srce moje neće da izdrži ovo Stevo sine. Ubiše me sine tuga i bol za tobom. Javi se oči majkine, srce majkino, dušo moja ljubi te tvoja majka - napisala je Dušica emotivnu poruku upućenu sinu Stevanu.