"Čekam pravdu za mog Andreja"! Fotografije sobe ubijenog dečaka iz Niške Banje "govore" sve

Uskoro će se navršiti pet meseci od tragične smrti trinaestogodišnjeg Andreja Simića iz Niške Banje kojeg je 5. oktobra prošle godine iz razloga koji se verovatno nikada neće saznati, usmrtio školski drug.

Nakon što je Više javno tužilaštvo u Nišu saopštilo da nema osnova za njihovo postupanje jer je izvršilac ubistva krivično neodgovorno dete, oči Andrejevih roditelja uprte su u Osnovno javno tužilaštvo u iščekivanju da kakva takva kazna stigne roditelje dečaka koji ih je zavio u crno za ceo život.

Njihov advokat Saša Knežević dostavio je ovoj pravosudnoj instituciji brojne dokaze protiv njih zbog krivičnog dela zlostavljanje i zanemarivanje deteta, ali za sada nikakvih vesti o njihovom eventualnom gonjenju nema. Ono na šta je Knežević posebno ukazao što bi moglo da bude njegov krunski dokaz u tvrdnji da postoji odgovornost roditelja dečaka ubice su stravične fotografije uključujući i onu na kojoj majka drži uperen pištolj dok na drugoj njen sin nožem u glavu ubada medveda igračku.

Mića Simić još nalazi snage da govori o događaju koji im je zauvek promenio život dok je njegova supruga Sanja onemela od bola.

- Očekivao sam da će biti strašno, ali ovome se ipak nisam nadao U obducentskom zapisniku na 16 strana opisano je u kakvim je mukama naš sin stradao. To je samo potvrdilo ono što sam sumnjao, da je dečaku koji je našeg sina iskasapio došla žuta minuta, i da to nije bio Andrej stradalo bi neko drugo dete a možda i više njih - komentariše Mića poslednje zvanične informacije koje je dobio o zločinu kakav Niš zapamtio nije.

 

Simić kaže da je stupio u kontakt sa jednim od roditelja dece ubijene u "Ribnikaru" i zamolio za pomoć i podršku.

- U tim ljudima vidim i sebe, jer ja sam pod sličnim okolnostima izgubio dete. Njihova borba je i moja, a voleo bih da i moja borba postane njihova. Njima je na neki način lakše, brojniji su i njihovo delovanje ima težinu. Mi smo ovde sami pa sam odlučio da im se obratim i zamolim za pomoć. Dobio sam jednog od roditelja telefonom i on mi je obećao neke kontakte koji bi mogli da pomognu da i moj Andrej dobije kakvu takvu pravdu - rekao je ovaj Nišlija.

Njegova supruga je ćutke slušala naš razgovora, a lecnula se na molbu da uđemo u Andrejevu sobu. Ipak je odlučila da nam pokaže kako je njen dečačić živeo i šta je voleo.

Njegova soba izgleda kao da je tek iz nje izašao ili će se upravo vratiti jer Andrejevi roditelji nisu hteli ništa da menjaju iako njihovog sina više nema.

Foto: D. Kocić

 

Sanja je nemo gledala rukom nacrtan portret njenog jedinca, pogledom milovala natpis na engleskom "Lord of this place" (Gospodar ovog mesta), njegov radni sto, činijice pune olovaka i sitnica koje su samo detetu vredne, a koje su sada Simićima najdragocenije stvari na svetu.

Možda najtužniji detalj u ovoj sobi tuge je košarkaška lopta u putnoj torbi, gde je Andrej ostavio nakon poslednje igre, a sa kojom se više niko nikada igrati neće.