"Ja sam otac streljane Eme"! Porodica Kobiljski slomljena na suđenju: Taj zlikovac nam je ubio treću sreću!

Nina Kobiljski, majka ubijene Eme, rekla je danas u Višem sudu u Beogradu da je fizička manifestacija duševne boli koju preživljava toliko snažna da je letos pala na ulici i polomila vilicu i zube, a da pritom nije izgubila svest.

- Sumnjam da li ću ikada više moći da nastavim da budem ona ista ja, da budem dobar roditelj, supružnik, drug, dete. Ja sada kada šetam samo gledam u zemlju, svako jutro plačem i Bogu se molim da nekoga ne pregazim idući na posao. Mi kao roditelji imamo osećanje griže savesti da li smo naše dete pogrešno vaspitavali jer se Ema nije našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, bila je u školi - rekla je ona i dodala:

Foto: Printscreen You Tube, Informer

 

- Da li sam mogla da joj dam neku smernicu da se spasi, da se sakrije? Ovde su roditeljski i sistemski postpuci doveli do zločina. Ne prihvatam saučešće Kecmanovića koji su nam uputili preko advokata kao da je u pitanju čestitka. Nikada se nisu udostojili da nam kažu da im je žao, a da ih mi pitamo zbog čega, ali smo mogli čuti da je zločinac Kosta izjavio tokom saslušanja: "Mama se ljutila na mene jer sam se smejao kad je grdila sestru". To ukazuje da kod tog zločinca nije bilo empatije. To isto dete, kad je imao šest godina, bio u ovoj ustanovu u kojoj se sada nalazi zbog krize svesti, ali se sistem oglušio, nisu ga zadržali, nisu mu pomogli.

Kako je istakla Nina Kobiljski, po mišljenju razredne, Kosta se osećao nelagodno, "pošto nije pozivan na sve rođendane".

- To očigledno ukazuje da je postojao problem odranije. To dete se nikada nije smejalo, kada pogledam fotografije sa ostalom decom, uvek ima isti pogled. Da je ono ostalo u jednoj funkcionalnoj porodici ovo se nije moglo desiti. Taj zločinac je primenjivao model ponašanja svojih roditelja koji su te probleme skrivali. Lečio je depresiju i frustraciju na taj način što je uzeo kućno oružjo i pucao deci po glavama i u tela. Tako se problem iz njihove kuće prelio na celu naciju kao dokaz posrnuća svega. Zato imam potrebu da se iskažem i da istaknem da smo svi istorijski obeleženi. Roditelji zločinca su imali veliku odgovornost koju nisu izgubili, a 3. maja su dobili novu odgovornost, nakon što se desio najveći zločin u tom rangu da se obrate društvu i priznaju grešku. To je njihova obaveza prema čovečanstvu - rekla je ona.

Kazala je da ima potrebu da im oprosti, ali da niko od njih nije izjavio saučešće.

- Jedino što sam od njih čula je da nisu krivi. Baš zbog toga imam osećaj da mi neko kopa živu ranu. Očekivali smo da mi kao roditelji ne budemo podeljeni na dve strane, da ćemo jednako patiti. Ali to se nije desilo - priča ona.

Foto: Informer TV

 

Naglasila je da pati što Kostini roditelji nisu bili njegova uzdanica da će mu pomoći.

- Zato smo svi ostali zaglavljeni u 3. maju u iščekivanju da se desi neka drugačija vest. Ovo je moralni i duhovni užaj - kaže ona.

Sa druge strane, Dragan Kobiljski, otac ubijene Eme, rekao je na početku svog svedočenja:

- Ja sam otac streljane Eme. Mi smo imali bajku od života. Nije nam falio kvadrat više niti smo imali dinar manje. Trudili smo se da stalno održavamo svoju sreću. Emu smo zvali naša treća sreća jer smo je dobili posle dva pobačaja. Njenim rođenjem je počela jedna od najvećih ljubavi u mom životu. Imali smo duboku vezu, razumeli smo se od prvog dana. Bio sam bolji u njenom uspavljivalju od moje supruge. U društvenim igrama, uvek smo Ema i ja bili par - priča on.

 

Govoreći o danu kada se dogodio masakr u "Ribnikaru", kaže da ga je zateklo u Rumuniji.

- Bio sam na 700 kilometara udaljen od svega. Pozvala me je supruga i rekla da je bila pucnjava u školi, a da je čuvar ranjen. Odmah sam se uključio na mreže i pratio iz časa u čas šta se dešava. Kada sam konačno shvatio da Eme više nema pao sam na parking i krenuo sam sa prijateljem put Beograda. Emu sam video na obdukciji, u kovčegu. Bila je mirna, izgledala je kao da je bez straha otišla gore. Bila je strahovito hladna kad sam je zagrlio. A opet imam osećaj kao da je htela da mi kaže: "Tata, biće sve dobro, volim te najviše"