Brata iskasapio sekirom, a neće ići na robiju: "Danima mi nije davao da jedem, popio sam litar varikine"

Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu kojom je Vladimiru Vaciću (47) iz Niša izrečena mera obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi jer je 7. aprila 2023. godine u porodičnoj kući u Kunovičkoj ulici u Nišu sekirom usmrtio brata Bobana Vacića (52).

Svađa dva brata počela je oko bureka, a završila se krvavim zločinom koji je šokirao Srbiju. Vladimir je bio optužen za teško ubistvo, počinjeno na podmukao način, ali je nakon veštačenja utvrđeno da nije uračunljiv usled psihijatrijskog oboljenja pa je Više javno tužilaštvo u Nišu, na osnovu nalaza veštaka, preložilo izricanje ove mere bezbednosti, umesto zatvorske kazne.

Vladimir Vacić je na suđenju priznao da je ubio brata, ali je negirao tešku kvalifikaciju krivičnog dela, istakavši da ga je brat Boban, koji je bio narkoman, godinama maltretirao a da je kritičnog dana situacija kulminirala kada je - odbio da mu kupi burek!?

- Došao je kod mene u sobu, polomio mi televizor i mobilni telefon. Uzeo mi je svu hranu i cigarete. Psovao me je i pretio mi da će me smestiti u ludnicu. Pustio sam muziku i gledao u jednu tačku da skrenem misli. Srce mi se zgrčilo od bola. Pošao sam do prodavnice da se napijem ili do tetke da se isplačem. Dok sam silazio niz stepenice počelo je da mi se mrači. Poslednje čega se sećam je sekira koja je stajala u hodniku - ispričao je Vacić pred sudom. On je ponovio iskaz dat u istrazi da se ne seća da je ubio brata.

Foto: facebook

 

Vladimir je na suđenju ispričao da je njegov brat bio “psihopata od rođenja i narkoman”, i da je pokušao sebi više puta da oduzme život zbog njegove torture.

- Maltretirao me je ceo život. Zbog njega sam presekao sebi vene pre tri, četiri godine. Pokušao sam da se obesim, ali nisam uspeo. Nije mi davao po tri, četiri dana da jedem. Psovao me je, vređao, trpeo sam torturu kao u logoru. Šest meseci posle smrti majke, nakon što smo ostali sami, nisam mogao više da izdržim. Popio sam litar varikine. Psihički sam oboleo zbog njega. Uvek je imao u blizini sekiru, palicu ili šipku. U krevetu je uvek imao nekoliko noževa jer je bio u sukobu sa nekim ljudima. Bio sam u strahu od brata da me ne povredi ili ne ubije nečim – naveo je Vladimir. On je ispričao i da mu je brat, nakon smrti roditelja, uskraćivao hranu i da ga se bojao iako je bio fizički sitnije građe jer je bio “luđi”.

Svedoci su ispričali na suđenju da je nakon zločina Vladimir istrčao na ulicu i vikao “ubio sam brata, ubio sam brata”.

Predlog tužilaštva da se Vladimiru izrekne mera lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi, prihvatio je Viši sud u Nišu.

Sudija Miško Radivojević je obrazlažući presudu rekao da je utvrđeno da je Vacić lišio života brata na svirep način, udarajući ga sekirom po telu i glavi najmanje 14 puta, nanevši mu tom prilikom povrede koje su bile na granici sa bezuslovno smrtonosnim, od kojih je preminuo. Nastradali Boban je sve vreme trpeo bolove velikog intenziteta kao i veliki strah, pre nego što je izdahnuo na mestu ubistva, u porodičnoj kući u Nišu.

- Izvedenim dokazima nesumnjivo je utvrđeno da je okrivljeni počinio protivpravno delo koje je u zakonu označeno kao teško ubistvo. Tezu odbrane da se radi o ubistvu na mah nismo mogli da prihvatimo, zbog nalaza koji je izneo veštak psihijatar da je u tom momentu okrivljeni bio neuračunljiv. Do upućivanja u Specijalnu psihijatrijsku bolnicu u Beogradu Vaciću će biti produžen pritvor - rekao je sudija Radivojević prilikom saopštavanja presude Višeg suda u Nišu.

Dr Svetlana Bajić Savić, predstavnik komisije veštaka Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu koja je saslušana u završnici suđenja, istakla je da kod pacijenata koji boluju od psihoza - a posebno kada je u pitanju jedna od najozbiljnijih bolesti tog tipa kao što je paranoidna šizofrenija - nikada se ne može govoriti o stanju afekta.

- Priroda i vrsta višegodišnjeg, hroničnog, progresivnog i trajnog duševnog oboljenja kod ispitanika je takva da svako ponašanje i događaj iz okoline može biti protumačen na njemu svojstven način kao provokacija i biti okidač za ispoljavanje psihopatoloških sadržaja ka određenoj osobi ili objektu. Svi motivi su psihopatološki - procenjeno je da nije imao nameru da nekoga povredi, da učini zlo, već ga je na to naveo psihopatološki sadržaj u okviru duševne bolesti koja je nedovoljno lečena. Ne može se govoriti o afektu ali može o situaciji koja je za njega mogla biti provokativna, kao što je svađa, ali samo kao okidač za ispoljavanje psihopatoloških sadržaja - rekla je dr Bajić Savić.