Bio je strah i trepet crnogorskog podzemlja: Brano Mićunović godinama važio za nedodirljivog, ovo je dokaz!

Nikšićanin Brano Mićunović , koji je danas preminuo, već duže vreme važi za nedodirljivog i kontroverznog crnogorskog biznismena, a kakva je njegova reputacija svedoči i to što je ušao u moderne narodne izreke.

Pre nego što su svi pričali o škaljarcima i kavčanima Crnom Gorom, a i šire govorilo se “Kuda Zeta rijeka teče? Ona teče kuda Brano reče!”.

Pojedini poznavaoci društvenih prilika u Crnoj Gori Mićunovića označavaju kao gospodara Crne Gore iz senke koji ima svoju “vojsku”. Tvrdili su da je opasan i da se bez njegovog odobrenja ne može završiti nijedan ozbiljniji posao iz sive zone i da njegovo ime ne treba ni pominjati.

O tome svedoči još jedna izreka koja se odomaćila u narodu: “Nema kralja nema Tita, sad se ođe Brano pita”.

Podsećamo, pre nekoliko godina je celim regionom odjeknula kao bomba vest o Mićunovićevom hapšenju. On je lišen slobode u okviru kompleksa hotela “Splendid”, gde se nalazi i jedna od njegovih kockarnica, zajedno sa još nekoliko telohranitelja. Tom prilikom pronađena su dva pištolja i određeno mu je zadržavanje do 72 sata, piše Republika.

Foto: informer

Nikšićanin Branislav Brano Mićunović jedna je od najkontraverznijih ličnosti u regionu, dok je za jedne prdedstavljao "oličenje čojstva i poštenja", drugi ga nazivaju "bogom i batinom" svega na Balkanu.

Branislav Brano Mićunović je rođen 1953. godine u Nikšiću, i oženjen je Svetlanom sa kojom ima sina Đorđa i ćerku Andreu. 

Mićunović je u mladosti trenirao boks i bio pripadnik elitne 63. padobranske brigade nekadašnje JNA. Sa grupom sugrađana sedamdesetih godina se zaputio za Novi Sad, gde je studirao ekonomiju i bio nerazdvojan sa Nikšićaninom Ratkom Butorovićem, vlasnikom FK "Vojvodina".

Na fakultetu se nije dugo zadržao, a put ga je odveo preko granice, gde su glavnu reč vodili ljudi sa ovih prostora: Vlastimir Vlasto Petrović, Dragan Jokso Joksović, Slobo Grbović, Dado Cerović, Ratko Đokić.

Ime Brana Mićunovića se prvi put dovelo u vezu sa nekim krivičnim delom kada je u Nemačkoj ubijen Stjepan Đureković 1983. godine, bivši direktor marketinga "INE". Njegovu likvidaciju, je navodno, organizovao lično Stane Dolanc, nekadašnji major KOS-a, ministar jugoslovenske policije i predsednik Saveta za zaštitu ustavnog poretka.

Iako se spekulisalo, nikada nije dokazano da iza te likvidacije stoje Mićunović, njegov kum Đorđe Giška Božović, Dragan Joksović, Ratko Đokić i Ranko Rubežić.

Poslednje godine 20. veka je proveo u Spužu, jer je osumnjičen za ubistvo. Optužbi je oslobođen, zajedno sa svojim prijateljem Zdravkom Lopušinom, da je u okrobru 2000. godine ubio Nikšićanina Radovana Kovačevića. Mićunović je bio vlasnik kockarnice u hotelu "Podgorica", gde je izbila krvava svađa. Na teret mu se stavljalo da je ispred Kliničkog centra u Podgorici, na do tada nezabeležen način, iz pištolja ubio ranjenog Kovačevića. Novinska fotografija sa suđenja bila je jedina prilika da šira javnost vidi kako uopšte Mićunović izgleda.