Film posvećen ubijenima u Orašju kida dušu: Roditelji u suzama pričali o deci

U Malom Orašju, kod spomenika gde su kobne večeri 4. maja prošle godine ubijena šestorica mladića, prikazane su fotografije mladića dok su njihovi braća i sestre i prijatelji recitovali pesme u njihovu čast.

Dok su na video-bimu prikazivane fotografije o svakom od šestorice mladića, ali i Milanu, Daliboru i Kristini iz Dubone, održan je govor o njihovom životu i nesebičnosti.

- U njima je živela velika ljubav, nisu pravili razliku, svi su se držali zajedno i voleli. Stariji su vodili računa o mlađima, a mlađi poštovali starije - rečeno je o ovoj družini koja je zajedno stradala kad je Uroš Blažić prekinuo njihovu pesmu pucnjima iz automatske puške i oduzeo im živote.

O njihovim ambicijama i životu, koji nisu uspeli da ispune, govorili su njihovi najmiliji, a nastavnica srpskog koja je svim mladićima iz Malog Orašja predavala rekla je da nikada neće zaboraviti roditelje koji u grču stoje pored tela svojih dečaka.

Foto: Informer / M. Rafailović

 

- To su bili divni, složni, nasmejani i pametni momci. Nikola je bio najmlađi, samo 20 dana ga je delilo od male mature, ali on to nije dočekao. Petar Mitrović je bio moja prva generacija, moj prvi razred. Ne znam da li me je te veceri više potreslo kad su mi rekli “Ivana, nekon nam je pobio decu, pucao je na njih” ili kad sam čula da je Petar rekao “Tata, pobi nas čovek u Ravnom gaju” - rekla je ona i opisala svakog momka koliko ih je volela.

Petar Mitrović, je bio ranjen, a preminuo je 50 dana nakon masakra.

Nakon ovih govora i fotografija na video-bimu prikazane su priče roditelja stradalih momaka.

Prvi su govorili roditelji Marka Mitrovića

- On je najmlađe dete, ima dve starije sestre. Nekako smo uvek gledali u njega. Sestra mu se porodila 1. maja, nije stigao da bude ujak tom detetu - rekla je majka i dodala:

- Stalno je imao osmeh na licu, koji je nekada mogao i da prevari. Voleo je replike iz filmova i stalno nam prepričavao. Mogu samo da budem zahvalna što sam ja njegova majka i što je on moj sin.

Roditelji Petra Mitrovića govorili su u suzama o svom sinu

- Voleo je svima da pomaže, bio je volonter i humanitarac. Taman je bio trenutak u njegovom životu gde je sve nekako krenulo. Voleo je muziku, svoje selo, svoje društvo. Ono što mi fali nemam, najviše bih volela da 4. maj nije postojao. Jedino to, drugo ništa - rekla je Petrova majka.

Majka i sestra Aleksandra Milovanovića rekle su da je on bio veselo dete, na nije umeo nikad ni da se naljuti.

Foto: Informer / M. Rafailović

 

- Imala sam brata za poželeti. Uvek je bio tu uz mene, nikada nije znao da mi kaže nešto ružno, štitio me. Voleo je sve, nikoga nije nikada odbacio - rekla je Aleksandrova sestra.

- Bio je nasmejan i društven, nema čoveka u selu da ga nije voleo. Nije stigao da dobije ni diplomu srednje škole i otvori pekaru što mu je bila želja - dodala je njegova majka Bojana.

Majka Nikole Milića, Dragana, ispričala je da je on bio taj koji je uvek štitio sve, a nije stigao da zastiti sebi i preminuo je 20 dana pre mature.

- On je bio samo dete, planovi su mu bili šta će da upiše, sta će da obuče za maturu… Ništa nije stigao. Nikada nije bio problematičan, umeo je da me iznenadi da mi ostavi poruku "mama volim te." Šta god da se desi meni niko njega neće da vrati, to jednostavno nije smelo da se desi - rekla je ona.

Foto: Informer / M. Rafailović

 

Majka i sestra Nemanje Stevanovića ispričali su koliko je bio nestašan i veseo

- U hodu smo ga i hranili koliko je bio nemiran. Sa pet godina je naučio da vozi traktor i auto, obožavao je to. Nisi migao da ga smiriš da ostaneš kući, samo je bio sa društvom. Kuća nam je bila puna uvek, sad me ubija ova tišina. Toliko je voleo muziku da mi i dan danas ona dopire iz njegovih kola i sobe - rekla je Nemanjina majka.

Majka Lazara Milovanovića rekla je kako je on od malena bio odgovoran, ali nasmejan i poseban.

- Odrastao je u divnog mladića i drugara, svako veče su bili negde zajedno, ali sve svoje obaveze je završavao na vreme, nikad nismo imali problem sa tim. Završio je tehničku školu u Smederevu, ali je voleo poljoprivredu. Sve je on radio, planirao je mnogo, ima jagode, trešnje, višnje i još je planirao, kupio je sebi auto da ima za to, ali nije se ostvarilo - rekla je ona i dodala:

Foto: ATAIMAGES

 

- Premalo smo vrena proveli zajedno, ali presrećna dam što sam mu majka. Puno mi je srce kad mi priđu i kažu "Laza je bio legenda".

Sestra Dalibora Todorovića iz Dubone pročitala je pesmu posvećenu njemu, ali i Milani i Kristini Panić.

- Kažu najveća je zalost za bratom, to tek sad vidim dok čekam te sa mamom i tatom - jedan je on njenih stihova koje je čitala kroz suze, jecajući.