"Isplakala sam dušu": Majka ubijenog pijaniste o kompoziciji "Anđeli žive doveka"

"Pesma me zaista dirnula, kao i sve druge roditelje, i rekli smo da ona treba da se čuje" - rekla je Suzana Stanković Čikić u emisiji "Kec na jedanaest" na televiziji K1.

Grupa Beogradski sindikat napisala je pesmu "Anđeli žive doveka" na muziku njenog sina Andrije Čikića, koji je sa još osmoro učenika i radnikom obezbeđenja ubijen u masakru u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru.

Andrijina majka otkriva kako je reagovala kada je prvi put čula pesmu koja je snimljena po kompoziciji njenog tragično ubijenog sina.

- Pesmu sam čula pre nego što je izašla u javnost. Beogradski sindikat je bio veoma pažljiv prema nama roditeljima. Želeli su da mi damo dozvolu da ona izađe u javnost. Kada sam je prvi put čula, isplakala sam dušu. Nosi tako snažnu emociju i govori o našoj realnosti, ne umem to rečima da prenesem. Sve što kažem neće biti tako snažno i realno. Pesma me zaista dirnula, kao i sve druge roditelje, i rekli smo da ona treba da se čuje - rekla je Suzana.

Strah od nepoznatog

Ona je dodala da su nakon emitovanja pesme dobili na desetine hiljada poruka podrške:

- Ali je, nekako, podrška i empatija društva izostala. Nismo stali da shvatimo šta nam se zapravo desilo. Kako su nam deca ubijena u školi, gde su trebala biti najsigurnija, šta je trebalo da promenimo po tom pitanju. Stekla sam utisak da su ljudi počeli da se boje tih promena i naših talasanja. Neki naši komentari su shvaćeni kao talasanje koje bi moglo biti negativno. Pitala sam se odakle strah, da li je strah institucija od nekih drugih institucija ili je strah generalno od nepoznatog. Neizvesnost je ipak najgora. Malo se promenilo i mislim da ljudi i dalje ne shvataju šta se desilo i kolika je razmera tragedije i opasnost da se nešto slično ponovi, ako mi nešto ne promenimo u društvu.

Foto: facebook

Suzana je otkrila i da ona i njen suprug imaju velike planove koje moraju da ostvare u Andrijino ime.

- On je za mene tu, moja podrška, zvezda koja mi pomaže da nađem smisao u mom životu sad. Šta je to što sada moram da uradim bez njega? U njegovo ime moram da sačuvam njegova dela, da suprug i ja zajedno uradimo nešto u ime naše porodice i Andrijino ime, da ostavimo nešto lepo ovom društvu. Mi nemamo više dece i želimo da ostavimo lep trag u ime cele naše porodice i Andrije. Šta će i kako će to biti, ne znam. Ne želim da uradim nešto samo da bih uradila, već da bude nešto što će imati težinu, poruku. 

Podsetila je da je prvi korak ka tome to što su inicirali takmičenje za mlade kompozitore koje će se održati ove godine:

- Uskoro će biti raspisan konkurs, radićemo na tome da takmičenje postane međunarodno. Ne može sve to tako brzo da se izvede, ali radićemo na tome da zaista sve ima veliku težinu. Želja mi je da se to takmičenje proširi na instrumentaliste, jer je on bio pre svega instrumentalista, i da napravimo nešto što će biti inspirativno za našu decu. Da se predstave na međunarodnom nivou i da im to bude neka tačka da izvan Srbije pokažu koliko su talentovani. To je ono što za početak želimo da uradimo.

Andrija bi bio srećan

Suzana Čikić je otkrila i kako bi Andrija reagovao kada bi čuo pesmu.

- Samo bi se nasmešio. Bilo bi mu jako drago da neko, ko je toliko dugo u muzici i ko se u njoj dokazao, izabere baš njegovu kompoziciju za ovako jednu snažnu pesmu - zaključila je Čikićeva.

Feđa Dimović iz Beogradskog sindikata, koji je takođe bio gost u istoj emisiji na K1, otkrio je kako je nastala pesma "Anđeli žive doveka".

- Ovo je nešto što nas je sve mnogo pogodilo i čovek oseti potrebu da nešto pomogne, uradi, doprinese. Ono što mi kao muzičari možemo je da napravimo pesmu. Ta pesma je napisana odmah posle tragedije, stajala je dugo. Izašla je kao emocija. Čuo sam Andrijinu kompoziciju i mnogo mi se dopala i onda smo to iskoristili, semplovali kako se pravi ta hip hop muzika, i preko tog bita je nastala muzika - istakao je Dimović i dodao:

- Sećam se da sam sedeo utučen ispred Hrama svetog Save kada mi je stigla ta muzika, slušao sam je i reči pesme su se same napisale. To je ono verovatno što je čovek pokupio tokom svih onih tužnih dana. Takva je situacija u kojoj čovek mora da bude pažljiv i odgovoran i dvoumili smo se da li da je snimimo. Kada je prošlo neko vreme, bližila se godišnjica, videli smo da se, nažalost, kao i sve stvari u našem društvu brzo zaboravljaju i onda smo osetili potrebu da to snimimo, ali smo prvo poslali roditeljima pesmu da vidimo da li se oni slažu i da li im se dopada. Kada su oni rekli da to treba da se čuje, snimili smo i spot. Ono što je meni drago je da je pesma zaživela i dopada se ljudima.

Oni nas gledaju sada

Feđa je istakao da mu se mnogo dopadaju Andrijine kompozicije, jer imaju u sebi dozu melanholije koja izaziva jake emocije i da tekst za pesmu ne bi napisao da nije bilo te njegove kompozicije.

Za kraj je poručio da zaista veruje da su sva pobijena deca sada na mestu anđela.

- Oni to po svojoj dobroti i nedužnosti zaista zaslužuju. Verujem da ih je Bog stavio kraj sebe, ali ono što je najvažnije dalje je da mi izvučemo pouku iz svega ovoga i da budemo zajedno u ovakvim situacijama, da se ne delimo. Ti mali anđeli nas gledaju sada i mislim da smo odgovorni prema njima.