Rade Bulatović, Koštuničin savetnik, hapšen u "Sablji"! Hag ga optuživao da je znao gde se kriju Mladić i Karadžić

Rade Bulatović (76), kojeg u seriji "Sablja" igra profesor i glumac Miodrag Krčmarik, bivši je direktor Bezbednosno - informativne agencije i savetnik za nacionalnu bezbednost u predsedničkom kabinetu Vojislava Koštunice.

Posle ubistva premijera Zorana Đinđića, Bulatović je uhapšen u akciji "Sablja" pod sumnjom za udruživanje radi neprijateljske delatnosti.

- Rade Bulatović i šef Uprave za bezbednost VJ Aca Tomić uhapšeni su na osnovu člana 122. a u vezi sa članom 125. KZJ (udruživanje radi neprijateljske delatnosti). Vlada Srbije je u to vreme tvrdila da su se Tomić i Bulatović tajno sastajali sa Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem Legijom, te da su bili deo zavere da se ubije Đinđić. Tim povodom Koštunica je izjavio: 'Rade Bulatović je politički zatvorenik i to ne jedini. Nažalost, opet smo u našoj zemlji oživeli pojam političkog zatvorenika'" - pisali su mediji u martu 2004. godine.

U aprilu 2003. godine Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala osumnjičila, a ga je za "sastanke i dogovore" sa „glavnim organizatorima ubistva Zorana Đinđića".

 

Foto: Starsport/ Srdjan Stevanovic

Nakon izjave bivšeg premijera Republike Srpske Krajine Borislava Mikelića da je u septembru 2003. godine organizovao sastanak Milorada Ulemeka Legije i vođe "zemunskog klana" Dušana Spasojevića sa Radetom Bulatovićem i prvim vojnim bezbednjakom Acom Tomićem, Bulatović je uhapšen.

Pre hapšenja rekao je da urednici dve TV protiv njega vode "kampanju pod dirigentskom palicom Vladinog biroa". Demantujući bilo kakvu povezanost sa "zemunskim klanom", najavio je da će sudu u Srbiji ili sudu Saveta Evrope podneti tužbu zbog optužbi iznesenih u medijima.

Osam dana je proveo u samici, punih 18 dana nije ispitan. Iz pritvora je pušten posle tri meseca, jer nije nađeno da u njegovim postupcima ima elemenata krivičnih dela koja su mu pripisivana.
Oslobođen je posle tri meseca, optužbe su povučene i dobio je odštetu zbog nezakonitog privođenja.

 

Foto: Foto: ATA Images

 

- Više od 70 dana sam bio u zatvoru. Čuvari svi u pritvoru bili su korektni, čak su me oslovljavali sa 'predsedniče'. Znali su da sam politički zatvorenik, a oni se u zatvoru visoko rangiraju - izjavio je za medije u decembru 2017. godine.

Na pitanje novinara što mu je najteže palo tokom boravka u pritvoru, kratko je rekao:

- Odsustvo bukvalno svakog kontakta sa porodicom. Nisam ih video ni čuo tačno 56 dana.
Kasnije je od države debelo naplatio to nezakonito ležanje u zatvoru, uzevši 667.000 dinara.
Bulatović je rođen 1958. u Beranama u Crnoj Gori, a njegova zvanična biografija nikad nije objavljena. Od novembra 2000. do marta 2003. bio je savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika SRJ Vojislava Koštunice. Bulatović je iz Saveznog ministarstva inostranih poslova, gde je radio na konzularnim i  kadrovskim poslovima, došao u Koštuničin kabinet koji je sve vreme sukoba Koštunica - Đinđić obeležavan kao neformalni centar moći.

 

Foto: EPA

 

Od 2004. do 2008, tokom dve Vlade Vojislava Koštunice, bio je na čelu Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

Tvrdi da nikada nije bio član Koštuničine Demokratske stranke Srbije.

-Nisam bio član stranke, to je tačno. Preporučili su me ljudi iz Koštuničinog kabineta. Prihvatio sam poziv- izjavio je 2017. godine Bulatović.

Njegovo ime pominjano je u kontekstu mreže pomagača u skrivanju haških begunaca. U prošlosti je povezivan sa nekoliko nerasvetljenih afera, dok ga je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević dovodio u vezu sa skrivanjem Ratka Mladića.

Međutim, u medijima je negirao da je znao gde se krije Ratko Mladić, kao i da mu je bilo poznato čak 11 adresa na kojima se skrivao.

- Ne znam za tih 11 adresa. Znam da su takve optužbe dolazile iz krugova koje karakterišu zle namere, malicioznost i potpuni amaterizam - decidan je bio Bulatović.

Karla del Ponte mi nije verovala

Odgovarajući na pitanje novinara da mu ni Karla del Ponte nije poverovala da je znao gde su Mladić i Karadžić, Bulatović je bio kategoričan:

 

Foto: crveneberetke.com

 

- Njoj sam otvoreno rekao: "Nikada ne lažem. Naravno, neću da vam kažem sve što znam, mnoge stvari prećutim, ali ono što kažem nije laž".

Ostavku na funkciju direktora BIA podneo je jula 2008, nakon formiranja vlade Mirka Cvetkovića.

Kako je istakao, na takav postupak nije ga niko naterao, već smatra da je to „nešto što bi trebalo da postane normalno i prirodno u odnosima u državi". Kaže da su za vreme dok je bio na čelu BIA postignuti „profesionalizam i zakonitost u radu".

Bio je imenovan za šefa Odseka za pokret nesvrstanih u Sektoru za multilateralnu saradnju u Ministarstvu spoljnih poslova, tu funkciju obavljao je u rangu ambasadora.

Osamdesetih godina je radio u Opštini Savski venac, a nakon toga zaposlio se u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove, nakon čega je radio u konzulatima u Istanbulu i Rimu. Još tada je bio je u dobrim odnosima s policijom. Za vreme mandata u Rimu povezivan je s aferom krađe tašne u kojoj se nalazilo oko pedeset hiljada dolara, koja je nestala iz automobila u kome su se, pored Bulatovića, nalazili čovek za polaganje spornog novca i šofer. Nakon incidenta, svi su vraćeni u Beograd, ali niko nije pozvan na odgovornost zbog nestanka novca.

Nakon petooktobarske promene vlasti, Bulatović je otpušten iz sekretarijata kao deo starog kadra. Demokratska stranka tvrdila je tada da je Bulatović član JUL-a, a on ovu informaciju nikada nije ni potvrdio, ni opovrgao.

Diplomatsku karijeru počeo 1988, bio je sekretar u jugoslovenskoj ambasadi u Rimu, konzul u Generalnom konzulatu SRJ u Istanbulu.