Ubistvo Đinđića je delo lažnih ratnika i lažnih patriota! On je imao krucijalnu ulogu u optužnici za atentat na premijera

Jovan Prijić, koga u seriji "Sablja" glumi Goran Radaković, bio je specijalni tužilac za organizovani kriminal i tvorac optužnice protiv atentatora na premijera Zorana Đinđića.

Prijić je rođen 8. avgusta 1956. u Beogradu, osnovnu školu je završio u Jarakovcu kod Zrenjanina, gimnaziju je pohađao u Kovačici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu. 

Od 1980. do 1982. radio je kao kao pravni pripravnik u Zrenjaninu, posle čega je imenovan za zamenika opštinskog tužioca. Na toj funkciji zadržava se sve do 1992., uz manju "pauzu" koju provodi na službi u Prizrenu.

Od 1992. do 1999. bio je zamenik okružnog tužioca u Zrenjaninu, a pre petog oktobra 2000. postaje zamenik republičkog državnog tužioca, zadužen za ratne zločine. U međuvremenu, tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, kao rezervni oficir dobrovoljac prošao je sva ratišta.

Svedočenje Čumeta prekretnica

Republički javni tužilac Siniša Simić imenovao ga je 4. marta 2003. za specijalnog tužioca sa "širokim ovlašćenjima u borbi protiv organizovanog kriminala".

Foto: Foto:insajder

Prijić je u to vreme uzeo iskaz od prvog svedoka saradnika Ljubiše Buhe Čumeta, u vezi sa zločinima koje su počinili pripadnici "zemunskog klana". Čume je tada sklonište našao u vojnoj bazi u Slovačkoj, gde je pobegao od "zemunaca" koji su odlučili da ga likvidiraju.

Dan pred atentat na premijera, Prijić se vratio iz Slovačke sa Buhinim iskazom, na osnovu kojeg je, u najvećem delu, podignuta optužnica protiv Dušana Spasojevića Šiptara i ekipe iz Zemuna za brojna ubistva i druge zločine.

Paralelno se protiv Prijića u medijima vodila žestoka kampanja i on, pod pritiskom, u rano jutro 12. marta 2003. podnosi ostavku na mesto tužioca i odlazi u Zrenjanin. Istog dana, ispred ulaza u Vladu Srbije, pripadnici klana ubili su Zorana Đinđića.

Tužilac se vraća u Beograd i preuzima slučaj atentata. Na osnovu istrage i Čumetovog iskaza, Prijić i policija zaključuju da su premijera ubili pripadnici JSO, kojom je komandovao Milorad Ulemek Legija, sa članovima "zemunskog klana".

Za njima je iste večeri izdata je poternica, a u zemlji je uvedeno vanredno stanje.

Foto: Informer

Komandant JSO očekivao visoku funkciju

Posle hapšenja većine aktera zločina i maratonskog suđenja, Prijić je u aprilu 2007. u četvoročasovnoj završnoj besedi rezimirao šta je bio motiv da se ubije premijer:

- Ulemek je doneo odluku da se ubije predsednik Vlade Srbije. On je imao informaciju da se za njega i Zvezdana Jovanovića interesovao Haški tribunal. Ubistvo Đindića je delo 'lažnih ratnika i lažnih patriota'. Legija je u likvidaciji premijera video mogućnost da eliminiše opasnost i od Haga i od hapšenja za ubistvo Ivana Stambolića i od zločina na Ibarskoj magistrali, dok je motiv Dušana Spasojevića bio strah od hapšenja zbog ubistava, otmica i droge - rekao je tužilac i istakao:

- Smatram da je to bio ultimativni motiv, ali glavni motiv je bio osvajanje vlasti. Krajnji cilj bilo je dovođenje na čelo države ljudi kojima bi klan mogao da upravlja da bi njegovi članovi nastavili da se bave kriminalom. Ulemek je računao da bi tim činom izazvao strah koji bi potpuno zaustavio interesovanje za njega i da bi on u novoj vlasti bio postavljen na visoku funkciju. Da nije uvedeno vanredno stanje, taj plan bi bio ostvaren. 

Prijić je još kazao da je "zemunski klan" nastao početkom 2000., samo zahvaljujući Ulemeku, i da bi bez njega bio prosečna banda, kao i mnoge druge. Uz podršku JSO, koju je nazvao privatnom Ulemekovom vojskom, klan je u novembru 2001. godine postao neprijateljsko udruženje.

- Predsednik Vlade Srbije ubijen je 12. marta 2003. u 12.25 časova, ispred ulaza broj pet u dvorištu vlade. Ubio ga je Zvezdan Jovanović, u to vreme pomoćnik komandanta JSO, što je i priznao 7. aprila u pretkrivičnom postupku kada je rekao da je tako odlučio Legija, osmislivši akciju 'Stop Hagu' - zaključio je tužilac.

Foto: Foto: EPA Images

Tokom 2005. Jovan Prijić je smenjen sa mesta specijalnog tužioca za organizovani kriminal, a na njegovo mesto postavljen je Slobodan Radovanović, koji će kasnije postati i Republički javni tužilac.

Sistemski pritisci i opstrukcije

Nakon dolaska Radovanovića na mesto specijalnog tužioca, Prijićev zamenik Milan Radovanović uhapšen je pod optužbom odavanja državne tajne sopstvenoj supruzi. Radovanović je bio deo prvobitnog sastava Specijalnog suda i učestvovao je u pisanju optužnice za atentat.

On je umro od srčanog udara u Okružnom zatvoru 2006., gde je bio pritvoren zajedno sa pripadnicima JSO i "zemunskog klana" protiv kojih je pisao optužnicu!

U međuvremenu, pritisak Koštunicine Vlade na predsedavajućeg sudiju Marka Kljajevića u postupku za ubistvo Đinđića kulminira posle hapšenja njegovog brata Gorana Kljajevića, tada predsednika Trgovinskog suda.

Marko Kljajević traži da bude razrešen sudijske dužnosti, sa obrazloženjem da ne može da sudi pod pritiskom, i napušta proces u avgustu 2006. Na njegovo mesto sela je sudija Nata Mesarović koja je i izrekla presudu optuženima 23. maja 2007.

Prijić će ostati upamćen i po tome što se vešto krio od novinara. Teško su dolazili i do njegove fotografije, a o zvaničnim izjavama nije bilo ni govora. Obraćao se retko kad, isključivo pismenim putem. Trenutno je u penziji.